U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Bekut, advokat iz ..., protiv tuženog DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, čiji je punomoćnik Tamara Travica, advokat iz ..., i tuženog „Intesa Leasing“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandar Dojčinović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1307/23 od 18.05.2023. godine, u sednici održanoj dana 17.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1307/23 od 18.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 379/22 od 16.01.2023. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže prvotuženi DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad da isplati na ime naknade štete po polisi osiguranja drugotuženom „Intesa Leasing“ DOO Beograd iznos od 5.294.208,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2022. godine do isplate (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže drugotuženi da dobijeni iznos na ime naknade štete po polisi osiguranja iz stava prvog izreke presude isplati tužiocu u roku od 8 dana od dana isplate umanjenu za a) dospele neplaćene obaveza do datuma isplate štete od strane prvotuženog drugotuženom i b) vrednost nedospelih rata lizing naknade na dan isplate štete od strane prvotuženog drugotuženom, kao i da se obaveže prvotuženi da nadoknadi tužiocu i drugotuženom troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je kombajn Class Tucano 320 Pucano 440 sa žitnim hederom, broj šasije ..., broj motora ..., dana 19.03.2022. godine bio osiguran od požarnih rizika kod prvotuženog sa sumom osiguranja od 5.898.067,00 dinara i relativnim učešćem od 10% drugotuženog u svakoj pojedinačnoj šteti, što su prvotuženi i drugotuženi dužni da priznaju i trpe, te kojim je traženo da se obaveže prvotuženi da nadoknadi tužiocu i drugotuženom troškove ovog parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate) (stav treći izreke). Odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže drugotuženi da isplati na ime ugovorne štete tužiocu iznos od 5.296.208,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2022. godine do konačne isplate, te kojim je traženo da se obaveže prvotuženi da nadoknadi tužiocu i drugotuženom troškove ovog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav četvrti izreke). Obavezan je tužilac da nadoknadi troškove parničnog postupka i to svakom od tuženih po 84.135,00 dinara (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1307/23 od 18.05.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i presuda Višeg suda u Novom Sadu P 379/22 od 16.01.2023. godine potvrđena (stav prvi izreke). Odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe, koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 06.02.2018. godine, između tužioca, kao primaoca lizinga i drugotuženog „Intesa Leasing“ DOO Beograd, kao davaoca lizinga, zaključen je ugovor o finansijskom lizingu koji je za predmet imao polovan kombajn sa oznakama kao u prvostepenoj presudi. Ugovor je zaključen na rok od 48 meseci, pri čemu je dan isplate poslednje rate trebao da bude 07.02.2022. godine. Nabavna vrednost kombajna utvrđena je u iznosu od 80.000 evra, a učešće tužioca iznosilo je 16.000 evra. Dana 06.02.2018. godine između tužioca, kao ugovarača osiguranja i tuženog „Intesa Leasing“ DOO Beograd, kao osiguranika, koji je ujedno bio i zastupnik u osiguranju prvotuženog DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad, kao osiguravača, zaključena je polisa osiguranja. Polisu je izdao prvotuženi. U polisi je navedeno da je osiguranje zaključeno sa određenim rokom trajanja od 06.02.2018. godine do 06.02.2022. godine, a da je premija obračunata za period od 06.02.2018. do 06.02.2019. godine. Kao predmet osiguranja navedeno je radno vozilo kombajn Class Tucano 140. Navedeno je da se radi o kasko osiguranju, gde su kao jedan od osnovnih ugovorenih osnovnih kasko rizika navedeni i požarni rizici i da osiguranje zaključeno po ovoj polisi traje do isteka ugovora o lizingu.

Tužilac je prvotuženom uredno plaćao premiju osiguranja shodno zaključenom ugovoru odnosno polisi osiguranja. Prvotuženi je svake godine ispostavljao tužiocu jednogodišnje polise, a poslednja je izdata 06.02.2021. godine do 02.06.2022. godine. Budući da je u toku 2020. godine došlo do izbijanja pandemije uveden je privremeni moratorijum na otplatu dugovanja po ugovoru o lizingu. Budući da je nove uslove otplate tužilac prećutno prihvatio navedeno je za posledicu imalo da je ugovor o finansijskom lizingu od 06.02.2018. godine zaključen između tužioca i drugotuženog produžen do 06.07.2022. godine, tako da više nije isticao dana 06.02.2022. godine kako je prvobitno ugovoreno. Dana 19.03.2022. godine u požaru koji je izbio u hangaru koji se nalazio na ... ataru „BB“ ekonomija „VV“, pored ostalog, u potpunosti je izgoreo i opisani kombajn, koji je bio predmet ugovora o lizingu od 06.02.2018. godine. Prigovorom od 29.03.2022. godine koji je uputio drugotuženom tužilac ga je izvestio da je dana 19.03.2022. godine nastupla šteta na predmetu lizinga povodom kojeg sa drugotuženim ima zaključen ugovor o finansijskom lizingu, kao i da je zbog primene moratorijuma ovde drugotuženi bio u obavezi da dostavi novi plan otplate i dodatno produži rok trajanja osiguranja shodno produženju ugovora o finansijskom lizingu. Tužilac se obratio prvotuženom sa zahtevom za naknadu štete, ali ga je prvotuženi odbio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su na osnovu odredaba članova 6. stav 1. i 34. Zakona o finansijskom lizingu, člana 142, 897, 901, 905, 919, 924, 925. Zakona o obligacionim odnosima, člana 9.2, 9.3, 9.7 i 9.9 Opštih uslova ugovora o finansijskom lizingu i člana 8, 9, 12. stav 1. Uslova za osiguranje motornih i šinskih vozila prvotuženog DDOR „Novi Sad“ ADO Novi Sad zaključili da primarni i eventualni tužbeni zahtevi nisu osnovani. Razloge za odbijanje tužbenog zahteva nalaze u činjeničnom zaključku da osiguranje predmeta lizinga nije produženo nakon 06.02.2022. godine

Po oceni Vrhovnog suda, revizija nije osnovana, a drugostepenom presudom je pravilno primenjeno materijalno pravo.

Pravilnom primenom odredaba Zakona o finansijskom lizingu, Zakona o obligacionim odnosima, Opštih uslova ugovora o finansijskom lizingu i Uslova za osiguranje mototnih i šinskih vozila, drugostepeni sud je zaključio da nisu prihvatljivi argumetni tužioca prema kojima je na dan nastanka štetnog događaja polisa osiguranja broj ... i dalje bila na snazi, jer je zaključena do isteka ugovora o lizingu, odnosno argumenti prema kojima je zaključen potpuno nov ugovor o osiguranju sa istim pravima i obavezama. Činjenica je da ugovor o osiguranju istekao 06.02.2022. godine i da nije produžen. Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da na osnovu odredbe člana 34. Zakona o finansijskom lizingu obaveza osiguranja predmeta lizinga je na primaocu lizinga, a da ta obaveza proizlazi i iz odredbe člana 9. Opštih uslova ugovora o finansijskom lizingu-korisnici finansijskih usluga.

Neosnovani su navodi revizije o ugovornoj odgovornosti drugotuženog zbog propusta da zaključi ugovor o osiguranju, odnosno da sam osigura predmet lizinga. Nasuprot navodima revizije obaveza osiguranja predmeta lizinga je obaveza korisnika lizinga i on snosi posledice propusta u osiguranju predmeta lizinga. Odredba člana 9.9. Opštih uslova ugovora o finansijskom lizingu – korisnici finansijskih usluga ne stvara obavezu, već pravo davaocu lizinga da sam osigura predmet lizinga i za ove troškove osiguranja zaduži primaoca lizinga. Stoga, posledice propusta da zaključi ugovor o osiguranju predmeta lizinga snosi lice na kome je bila obaveza osiguranja predmeta lizinga, a to je korisnik lizinga.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku, kao u izreci, primenom odredbe člana 414.Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković