U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... , čiji je punomoćnik Novak Filipović, advokat iz ... , protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Višeg suda u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1590/24 od 19.06.2024. godine, u sednici održanoj 22.11.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1590/24 od 19.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6850/23 od 12.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti prouzrokovane neosnovanim lišenjem slobode, isplati 294.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.12.2023. godine kao dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tražena isplata naknade nematerijalne štete preko dosuđenog do traženog iznosa od 403.000,00 dinara, odnosno za razliku od 108.500,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji nadoknadi parnične troškove od 100.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1590/24 od 19.06.2024. godine, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu i delu o parničnim troškovima, tako što je odbijen tužbeni zahtev sadržine označene u stavu prvom izreke i tužilja obavezana da tuženoj nadoknadi parnične troškove od 46.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP blagovremeno izjavila reviziju, radi usklađivanja sudske prakse.

Ispitujući pobijanu presudu u skladu sa odredbama članova 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je pravnosnažnom presudom krivičnog suda od 05.03.2018. godine oslobođena od optužbe za krivična dela koja su joj stavljena na teret u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje K. Po1 140/16. Tokom trajanja tog krivičnog postupka tužilja je bila lišena slobode u periodu od 13.11. – 13.12.2009. godine. Njenom braniocu pravnosnažna presuda je dostavljena 03.04.2018. godine. Zahtev za postizanje sporazuma o vrsti i visini naknade štete tužilja je podnela Ministarstvu pravde 22.02.2021. godine. Sporazum o naknadi štete nije postignut, a tužbu u ovoj parnici tužilja je podnela 09.07.2021. godine.

Prvostepeni sud na osnovu odredbi članova 534. stav 2, 557. i 584. Zakonika o krivičnom postupku i Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20) odbija prigovor zastarelosti potraživanja, nalazeći da je rok od tri godine u kome je tužilja mogla da podnese tužbu sa zahtevom za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode počeo teći 04.04.2018. godine, da je bio u zastoju tokom vanrednog stanja od 15.03.2020. do 07.05.2020. godine, pa nije istekao u vreme podnošenja tužbe.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda da se prilikom odlučivanja o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, koji se ima ceniti prema odredbama članova 583, 584, 588, 589. i 591. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 62/21) primenjuje Uredba o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine. Po navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, tužilja, koja je pravnosnažnom presudom oslobođena od optužbe, a u toku postupka je bila lišena slobode, ima pravo na naknadu štete. Ovo pravo zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti presude, koji rok u konkretnom slučaju teče od dana prijema presude Apelacionog suda kojom je odlučeno o izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude. Pre podnošenja tužbe, po navedenim odredbama, oštećeni je dužan da podnese zahtev Ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade, a ako komisija ne odluči o tom zahtevu u roku od tri meseca od dana podnošenja, oštećeni može nadležnom sudu podneti tužbu. Tokom postupka pred Ministarstvom pravde ne teče rok zastarelosti predviđen za podnošenje tužbe. Iz ovih odredbi nesumnjivo je da je u pitanju rok zastarelosti, čiji tok i zastoj su regulisani odredbama članova 360. stav 1. i 384. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Rok zastarelosti je institut materijalnog prava, pa suprotno stanovištu prvostepenog suda nema mesta primeni Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine, koja se odnosila na rokove za preduzimanje procesnih radnji. U vreme podnošenja zahteva za postizanje sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini štete, u konkretnom slučaju je protekao rok od dve godine 10 meseci i 17 dana, pa je preostalo 42 dana do isteka roka zastarelosti propisanog članom 591 Zakonika o krivičnom postupku. Sporazum o naknadi štete nije postignut, pa je rok zastarelosti nastavio da teče 24.05.2021. godine, tako da je poslednji dan roka za podnošenje tužbe bio 05.07.2021. godine. Pošto je tužba podneta nakon isteka roka 09.07.2021. godine, prigovor zastarelosti potraživanja je osnovan, zbog čega je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio merodavno materijalno pravo za ocenu osnovanosti istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja.

Nižestepeni sudovi su se pravilno pozvali na relevantne odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ... 62/21), koje regulišu pravni put za ostvarivanje naknade štete za slučaj neosnovanog lišenja slobode u krivičnom postupku okončanom oslobađajućom presudom.

Osim ovih odredbi, merodavne su i odredbe Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78 ... „Službeni glasnik RS“ broj 18/20), kao opšteg zakona kojim je regulisan institut zastarelosti potraživanja.

Po ovom zakonu, zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze; sud se ne može obazirati na zastarelost ako se dužnik nije na nju pozvao (član 360.); zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije šta drugo propisano (član 361. stav 1.); zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362.); ako je zastarevanje počelo teći pre nego što je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji rok, ono nastavlja da teče kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja računa se u zakonom određeni rok za zastarelost (član 384. stav 2.).

Iz ovih odredbi sledi da je zastarelost potraživanja institut obligacionog prava po kome poverilac, usled pasivnog držanja unutar zakonom predviđenog vremena, gubi zaštitu prava, ali samo u slučaju ukoliko dužnik izrazi volju da se koristi pravom koje za njega nastaje kao posledica pasivnosti poverioca u vezi zaštite prava.

Imajući u vidu pravnu prirodu roka zastarelosti, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ocenio da je u vreme podnošenja tužbe tužilja izgubila pravo da pred sudom zahteva naknadu štete.

Kako to nalazi i drugostepeni sud, nema mesta primeni Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20), koja je prestala da važi 06.05.2020. godine, na osnovu člana 2. Zakona o važenju uredaba koje je Vlada uz supotpis predsednika Republike donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila („Službeni glasnik RS“ br. 65/20). Po članu 1. ove Uredbe za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine prestaju teći rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje Ustavne žalbe.

Nesumnjivo je da su u pitanju rokovi za preduzimanje procesnih radnji, koji su po svojoj pravnoj prirodi prekluzivni, pa nema mesta primeni ove Uredbe i zastoju roka zastarelosti zahteva za naknadu štete tokom trajanja vanrednog stanja.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković