U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Šljivar Vlaović, advokat iz ..., protiv tuženih maloletnog BB, čiji je zakonski zastupnik majka VV i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milka Ćalić, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 335/21 od 29.07.2021. godine, u sednici održanoj 17.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 335/21 od 29.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 242/20 od 11.02.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se izmeni presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1382/11 od 27.09.2011. godine u stavu trećem izreke i obaveže tužilac da na ime doprinosa za izdržavanje mal. tuženog BB plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara, počev od 24.03.2014. godine kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, ili dok se ova odluka ne izmeni drugom sudskom odlukom svakog 01. do 10. u mesecu za prethodni mesec, na račun zakonske zastupnice mal. tužioca majke VV, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 335/21 od 29.07.2021. godine, prvim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke tako što je tužilac obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje mal. BB plaća mesečno iznos od po 20.000,00 dinara, počev od 24.03.2014. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, svakog 01. do 10. u mesecu za prethodni mesec na račun zakonske zastupnice mal. BB, majke VV. Drugim stavom izreke, potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, kojom je tužilac tražio da se njegova obaveza da doprinosi izdržavanju mal. BB počev od 24.03.2014. godine smanji za razliku između dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara do traženog smanjenja od 5.000,00 dinara mesečno, kao i u stavu drugom izreke i u tom delu žalba tužioca je odbijena kao neosnovana. Trećim stavom izreke, ovom presudom promenjena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1382/11 od 27.09.2011. godine u stavu trećem izreke. Četvrtim stavom izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postuka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u preinačujućem delu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. ZPP jer suprotno revizijskim navodima drugostepeni sud nije utvrdio drugačije činjenično stanje u odnosu na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, ali je izveo drugačiji zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva iz utvrđenog činjeničnog stanja, što nije bitna povreda postupka, niti bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 231. ZPP. Osim toga, ukazivanje tuženih na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, budući da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1382/11 od 27.09.2011. godine razveden je brak tužioca i tužene VV, njihovo zajedničko dete mal. BB poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužilac je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje mal. BB plaća mesečno 200 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, počev od 27.09.2011. godine, kao dana donošenja odluke, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili se ta odluka ne izmeni. Maloletni BB je rođen ...2008. godine, u vreme donošenja prethodne presude imao je tri godine, a u vreme donošenja pobijane presude ima 13 godina i pohađa 7. razred osnovne škole.

Troškovi školovanja i vanškolskih aktivnosti su nove okolnosti na strani mal. BB, a njegove ukupne mesečne potrebe pojedinačno navedene u nižestepenim odlukama su 50.000,00 dinara. Tužena se bavi advokaturom i mesečno ostvaruje prihod oko 80.000,00 dinara, dok postoje periodi kada i ne ostvaruje mesečnu zaradu. Tužena sa maloletnim detetom od 2012. godine živi u stanu koji su joj kupili roditelji i za koji plaća troškove u iznosu od 23.000,00 dinara, drugih nepokretnosti nema, a poseduje automobil. Tužilac živi sam u stanu u vlasništvu njegovih roditelja i plaća 60% troškova stanovanja (oko 15.000,00 dinara), zaposlen je kao farmaceutski tehničar u apoteci, ostvaruje prihode u iznosu od 46.000,00 dinara, ne poseduje nepokretnosti, niti automobil. U vreme donošenja prethodne presude tužilac je radio u Crnoj Gori i ostvarivao zaradu od oko 700 evra mesečno, a dosuđeni iznos od 200 evra na ime izdržavanja određen u sporazumu sa tuženom redovno je plaćao do decembra 2013. godine, dok je radio u Crnoj Gori. U Srbiju se vratio 2014. godine, kada je zasnovao radni odnos u apoteci u ..., gde ponovo radi od 2018. godine Tužilac ostvaruje redovna primanja, radno je sposoban i ne ostvaruje dodatne prihode.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi člana 160. – 164. Porodičnog zakona, a imajući u vidu okolnosti koje su se od donošenja ranije presude izmenile, kako na strani tužioca, kao dužnika izdržavanja, tako i na strani maloletnog BB, kao poverioca izdržavanja zaključio da se nisu stekli uslovi za smanjenje obaveze tužioca određene ranijom presudom i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu nalazeći da su se u ovom slučaju stekli uslovi za izmenu ranije donete odluke o izdržavanju mal. BB, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, kako izmenjene okolnosti na strani mal. tuženog, tako i mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja, a sa tim u vezi i okolnost da je eventualno nedostajuća sredstva tužilac dužan da obezbedi dopunskim radom, te da je iznos od 20.000,00 dinara adekvatan doprinos tužioca koji bi uz doprinos zakonske zastupnice, kako novčani tako i onaj koji se ogleda u svakodnevnoj brizi i staranju o maloletnom BB, mogao biti dovoljan za podmirenje njegovih svakodnevnih potreba. Osim toga, drugostepeni sud zaključuje da obaveza tužioca više ne može biti dosuđena u valuti evro, s obzirom da tužilac od februara 2014. godine zaradu ne ostvaruje u Crnoj Gori, već u Srbiji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužbeni zahtev za izmenu ranije odluke delimično osnovan, nalazeći da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdale izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tužioca izdržavanju mal. tuženog propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona i obavezao tužioca da izdržavanju tuženog mal. BB doprinosi sa 20.000,00 dinara mesečno od svoje zarade koju ostvaruje kod poslodavca

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza za izdržavanjem drugih lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Kada se određuje visina izdržavanja po članu 162. stav 3. istog zakona kada je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja i potreba mal. tuženog kao poverioca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona, i rukovodeći se njegovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je tužilac u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. deteta plaća po 20.000,00 mesečno od svojih redovnih primanja, s obzirom na njegove mogućnosti da stiče zaradu i standard kojim živi, kao i mogućnost da se dodatno radno angažuje. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.deteta koje je školskog uzrasta, u skladu sa njegovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tužioca kao dužnika izdržavanja, dok će preostala sredstva za izdržavanje mal. deteta obezbeđivati zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njemu, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje mal. deteta. Kod navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava. Osim toga, navodi revizije kojima se ukazuje da tužilac ne plaća izdržavanje za mal.dete nisu od uticaja na odluku o obavezi davanja izdržavanja u smislu navedenih odredaba Porodičnog zakona.

Ostalim revizijskim navodima tuženih, posredno ili neposredno, se osporava činjenično stanje koje oni smatraju bitnim a koje, po njihovom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Vrhovni kasacioni sud nije cenio navode istaknute u dopuni revizije tuženih od 04. 01.2022. godine, imajući u vidu da je ista podneta neblagovremeno shodno odredbi člana 403. stav 1. ZPP

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić