Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je tuženi izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj zbog neujednačene sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem R3 18/14 od 20.02.2014. godine, predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3504/11 od 05.06.2013. godine u smislu člana 395. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu ovlašćenja iz člana 399. u vezi člana 395. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se na konkretan slučaj primenjuje na osnovu ovlašćenja iz člana 506. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj iz člana 395. ZPP. Naime, ovom odredbom je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. Zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da, bez obzira, što vrednost predmeta spora u konkretnoj pravnoj stvari, ne bi dozvoljavala izjavljivanje revizije po članu 394. pa samim tim i po članu 395. ZPP (spor male vrednosti) prihvaćen je predlog Apelacionog suda da se o ovoj reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. zbog različitog postupanja sudova sa teritorije Republike Srbije u istim činjeničnim i pravnim situacijama koje se odnose na sporove vojnih osiguranika za naknadu štete, zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tuženog povodom vanrednog usklađivanja penzija vojnih osiguranika za 2007. godinu. Na ovaj način Vrhovni kasacioni sud nalazi da će se ovakvim odlučivanjem ubuduće sprečiti povreda prava na pravično suđenje u smislu člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, o čemu je Evropski sud za ljudska prava utvrdio pravni standard u predmetu Šahin protiv Turske (predstavka broj 13279/05) i presudi Velikog veća od 20.10.2011. godine koji ukazuje na obavezu ujednačavanja sudske prakse od strane Vrhovnog kasacionog suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja primenom člana 395. ZPP.

Odlučujući o osnovanosti revizije, a ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz tačke 2. tog člana na čije postojanje se ukazuje u reviziji.

Ovo, zbog toga što u nadležnost suda opšte nadležnosti u smislu člana 1. ZPP, u vezi člana 172. ZOO, spada odlučivanje po tužbama za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada Fonda PIO, u izvršenju obaveze isplate penzija. Pravilnost obračuna penzije ocenjuje se u upravnom postupku pred organom uprave i u upravnom sporu. U slučaju uskraćivanja isplate u celini ili delimično ili selekcije izvršenja obaveza ili na drugi način nepravilnog ili nezakonitog postupanja, sud opšte nadležnosti u parnici za naknadu štete je stvarno nadležan za presuđenje ovih sporova. Šteta se u tom slučaju može ravnati visini neisplaćenih penzija.

Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju utvrđeno je da je rešenjem direktora Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 05.12.2007. godine, tužiocu priznato pravo na usklađivanje starosne penzije počev od 01.08.2004. godine i od 01.10.2005. godine na osnovu Uredbe o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih vojnika i civilnih lica u Vojsci Jugoslavije, tako što mu je utvrđen novi penzijski osnov primenom bodovnog sistema i utvrđena nova visina mesečne penzije. Tim rešenjem stavljeno je van snage rešenje o usklađivanju broj 545947 od 30.11.2005. godine. Rešenjem tuženog objavljenim u „Sl. glasniku RS“, broj 20/08, određeno je između ostalog da se penzije usklađuju za 11,06% počev od 01.01.2008. godine. U periodu od 01.01.2008. godine do 30.04.2011. godine tuženi je tužiocu isplatio penzije u manjem iznosu za ukupno 124.563,93 dinara, jer nije izvršeno usklađivanje penzije tužioca sa vanrednim povećanjem vrednosti boda od 11,06%. Zatezna kamata na manje obračunatu penziju, uz princip da dužničko-poverilački odnos nastaje 16. u mesecu za razliku iz prethodnog meseca iznosi 34.459,27 dinara, sa stanjem na dan 30.04.2011. godine, za koje iznose je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev zajedno sa kamatom.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama našao da se ne može ispitati pravilnost odluke u delu koji se odnosi na obračunatu zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne iznose razlike od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do izrade nalaza veštaka i za zakonske zatezne kamate na taj iznos jer prvostepeni sud po nalaženju drugostepenog suda nije raspravio pravilnost obračuna zateznih kamata za period docnje pa time i prava tužioca sa aspekta primene odredaba Zakona o visini stope zatezne kamate i Odluke Ustavnog suda Republike Srbije. Zbog toga je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu dosuđene glavnice naknade štete od 124.563,93 dinara.

Osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Tužbeni zahtev tužioca zasniva se na odredbi člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, prema kome pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Da bi postojao osnov za naknadu štete iz ove odredbe, potrebno je da službeno lice odnosno državni organ štetu prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom. Pod nezakonitim radom službenog lica ili organa smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu kao i propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Pod nepravilnim radom podrazumeva se činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti koje šteti pravu ili interesima nekog lica.

Nižestepeni sudovi nalaze da pravo na vanredno usklađivanje penzija vojnih osiguranika od 11,06% proizilazi iz rešenja direktora Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o vanrednom usklađivanju penzija počev od 01.01.2008. godine 01 broj 181-431/08 od 25.01.2008. godine („Sl. glasnik RS“, broj 20/08).

Penzije vojnih osugiranika od 01. januara 2008. godine usklađuju se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kako je to propisano članom 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godinu, od 01. januara tekuće godine pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona.

Stoga je Fond penzijskog i invalidskog osiguranja doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morala biti usklađena po istoj dinamici i to po službenoj dužnosti, a pojedinačna rešenja o usklađivanju penzija i drugih primanja moraju biti doneta samo ukoliko vojni osiguranik to zahteva. Izdavanje pojedinačnog rešenja nije preduslov za isplatu usklađene penzije jer se usklađivanje vrši po službenoj dužnosti na osnovu zakona.

Kako tuženi Fond nije postupio na izloženi način postoji njegova odgovornost za štetu po članu 172. ZOO.

Međutim, u pogledu visine tražene štete za sada se ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da su bili ispunjeni uslovi za vanredno usklađivanje penzija tužioca za 11,06% od 01.01.2008. godine, po osnovu rešenja direktora Republčikog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o vanrednom usklađivanju penzija počev od 01.01.2008. godine, jer u nižestepenim odlukama nema razloga o tome od kakvog je značaja korekcija vrednosti boda sa 9,02 na 9,40 dinara, odnosno uvećanje za 4,21% vojnih penzija počev od 01.01.2008. godine na osnovu odluke Ministra odbrane o usklađivanju vojnih penzija za 2007. godinu od 20. marta 2008. godine („Sl. vojni list“ broj 13/08).

Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno to su nižestepene presude u usvajajućem delu ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, primenom člana 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija Vesna Popović,s.r.