.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 223/2016
12.05.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca S.Š. iz S.R., koga zastupa punomoćnik LJ.B.R., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Republička uprava carina, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi povraćaja novca, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6435/14 od 30.07.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 12.05.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6435/14 od 30.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 51442/2010 od 29.04.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu isplati iznos od 60.332,44 evra sa domicilnom kamatom na iznos od 118.000 DEM, počev od 07.12.1996. godine do 31.12.2001. godine, a počev od 01.01.2002. godine do konačne isplate, sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka u dinarskoj protivvrednosti po kursu koji obračunava Narodna banka Srbije u momentu plaćanja. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 376.628,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6435/14 od 30.07.2015. godine, žalba tužene odbijena je kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), a u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, carinski organi tužene su 07.12.1996. godine na carinskoj ispostavi Aerodroma P., u zakonom propisanom postupku devizne kontrole od tužioca privremeno oduzeli devizna novčana sredstva u iznosu od 118.000 DEM, kojom prilikom je sačinjen zapisnik o privremeno oduzetim sredstvima, koji je tužilac svojeručno potpisao i u kome je konstatovano da je tužilac predmetnom prilikom na Aerodromu P. prijavio da kod sebe poseduje iznos od samo 7.000 DEM, dok je nakon izvršene kontrole utvrđeno da poseduje iznos od 118.000 DEM. Navedeni zapisnik tužilac je dostavio u fotokopiji, jer je original uništen prilikom bombardovanja od strane NATO snaga, usled čega mu je izgorela kuća zajedno sa originalom zapisnika, a sud original zapisnika nije mogao pribaviti ni od Ministarstva finansija – Uprave carina – Carinarnice P.. Navedenog dana supruga tužioca podigla je u banci u Cirihu iznos od 100.000 švajcarskih franaka. Oduzeta sredstva nisu deponovana na račun tadašnjeg Saveznog deviznog inspektorata koji se vodio kod Narodne banke Jugoslavije i nisu dostavljena Narodnoj banci Jugoslavije, niti se vode na računu deviznog inspektorata Ministarstva finansija, koje je dopisom od 03.12.2008. godine obavestilo sud da carinski organ kao ovlašćeni organ, shodno članu 176. Zakona o prekršajima, nije podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv tužioca, tako da prekršajni postupak nije vođen za prekršaj propisan Zakonom o deviznom poslovanju.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava, odredbe člana 69. stav 1., 85, 92, 98. i 129. Zakona o deviznom poslovanju i odredbe člana 210. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, obavezali tuženu da tužiocu vrati privremeno oduzeta devizna sredstva, pravilno zaključivši da tužena nije dokazala da je nakon oduzimanja novca od tužioca isti deponovala na račun Saveznog deviznog inspektorata, te da je protiv tužioca podnela prekršajnu prijavu radi utvrđivanja prekršajne odgovornosti. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili i da je nastupanjem zastarelosti pokretanja prekršajnog postupka protiv tužioca prestao i osnov za oduzimanje deviznih sredstava, te da je tužena u smislu odredbe člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima obavezna da tužiocu vrati privremeno oduzeta sredstva.
Za svoj pravni stav nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
U reviziji se, kao i u žalbenom postupku, ističe činjenica da je tužilac kao dokaz o oduzimanju novčanih sredstava dostavio samo nečitku fotokopiju Zapisnika o privremeno oduzetim sredstvima, a ne original.
Ove navode drugostepeni sud je cenio, pravilno zaključivši da su neosnovani, a o čemu je takođe dao valjane razloge.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 405. stav 2. ZPP, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo ni novo tumačenje prava.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović,s.r.
