Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2232/2024
22.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Dragane Boljević i Jelice Bojanić Kerkez, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Sonja Jovanović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Petar Drašković advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5901/22 od 05.09.2023. godine, na sednici održanoj 22.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 5901/22 od 05.09.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu Gž 5901/22 od 05.09.2023. godine usvojena je žalba tuženog i preinačena presuda Osnovnog suda u Aleksincu P 292/22 od 04.07.2022. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 10.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja presude do isplate, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka i obavezan tužilac da naknadi tuženom troškove drugostepenog postupka u iznosu od 21.800,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Zakonom o parničnom postupku propisano je stranke mogu da izjave reviziju protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (član 403. stav 1) i da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2).

Međutim, postupak u sporovima male vrednosti, kao poseban postupak, uređen je glavom XXXIII Zakona o parničnom postupku, tako što je propisano da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1); da revizija protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti nije dozvoljena (479. stav 6); kao i da ako u odredbama te glave nije drugačije propisano, u postupku u sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona (član 467).