Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, 72/11 ... 10/23) i našao da je revizija tužilje dozvoljena na osnovu člana 403.stav 2. tačka 2. ZPP.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud pobijenu odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku. Ukazivanje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u štampanom izdanju dnevnih novina „VV“ od ....2017. godine, objavljen je tekst pod naslovom „...“, „...: ...“, „...“. U tekstu se navodi da ... zvezda AA ima više nego jasan stav kada je u pitanju ... „Naravno da su GG i DD vakcinisani. Najbitnije je da dete prvo treba da pregleda pedijatar i naravno treba da bude zdravo. Sve šestoro dece u našoj porodici mojih dvoje i četvoro moje ... ĐĐ vakcinisani su. ĐĐ ... su prvo primili vakcinu protiv pneumonje, pa onda i sve ostale“ rekla je AA u emisiji „...“ i dodala: „Ne primiti vakcine je društvena katastrofa i neznanje! Ne smemo dozvoliti da nam se deca zbog toga razboljevaju i umiru - zaključila je AA“. Sa druge strane BB smatra da njena rivalka uopšte nije kompetentna da iznosi bilo kakva mišljenja. „AA je previše glupa da bi imala stav na tu temu. Ona samo sluša naredbe i da li će je vlast pustiti niz vodu. Neka se bavi svojom decom jer čitava Srbija vidi da na tom polju nije baš uspešna i da pusti druge roditelje da imaju izbor za svoje dete“. Među strankama nije bila sporna istinitost i tačnost informacija koje je BB iznela u svom intervjuu „VV“. U iskazu datom u svojstvu parnične stranke tužilja je navela da se kada je pročitala tekst koji je izašao u „VV“ osećala povređeno, da je javna ličnost i da su ovaj tekst pročitali njena porodica i deca. Navela je da ovo nije samo jedan tekst već je u pitanju napadanje koje traje već 20 godina. Ne sumnja da je ono što je napisano tužena rekla. Objasnila je da je u pitanju kontinuirano vređanje nje, njene porodice, njene dece i navela da to više ne želi da trpi i da se zbog toga obratila sudu. Nije dala povoda i nikada nije uputila tuženoj bilo kakvu uvredu. Povodom navoda tužene da je tužilja „glupa da bi imala stav o vakcini“ se osećala uvređeno, a u pogledu navoda da mora da sluša vlast ili će je pustiti niz vodu smatra da je u pitanju pretnja kao da je učinila nešto loše. Objasnila je da se radi o groznim i uvredljivim insinuacijama i da je tužena izrečenim povredila tužilju jer je insinuirala da je loša majka, te da je objavljeni tekst sa izrečenim od strane tužene uvredljive sadržine izazvao reakciju njene okoline, porodice, prijatelja i da su svi jednoglasni da takve stvari više ne treba da toleriše. Iz iskaza tužilje je utvrđeno da je povređena uvredljivim sadržajem izrečenim od strane tužene u navedenom intervjuu i da ne želi da je niko vređa pred publikom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, nalazeći da okolnosti konkretnog slučaja ne opravdavaju dosuđivanje naknade zbog povrede časti i ugleda u smislu člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) bez obzira što su navedene uvredljive izjave tužene podobne da dovedu do duševnih patnji. Ocenio je da je izricanjem uvredljivih vrednosnih sudova sa upotrebom grubih i neprimerenih termina u navedenom intervjuu datom novinarima „VV“ nesumnjivo povređena čast i ugled tužilje, ali da ona nije dokazala da je reakcija njenih prijatelja i porodice, imala za posledicu poremećaj u njenom psihičkom stanju, niti da su dušeni bolovi zbog povrede časti i ugleda kod nje proizvali poremećaj psihičke ravnoteže u meri koja bi opravdavala dosuđivanje pravične naknade budući da se o njima nije izjašnjavala, a da je razlog vođenja ovog postupka zahtev tužilje da tužena prestane sa vređanjem i da ona ovim postupkom bude sankcionisana.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, nalazeći da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio odredbu člana 200. ZOO, pa je primenom ove i odredbi članova 154, 155. I 158. istog zakona, člana 46. Ustava Republike Srbije i člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, delimično usvojio tužbeni zahtev i tužilji dosudio na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda iznos od 70.000,00 dinara (sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude). Odbio je tužbeni zahtev tužilje za iznos od 630.000,00 dinara, odnosno do traženog iznosa naknade od 700.000,00 dinara. Po oceni drugostepenog suda, uzimajući u obzir sadržinu njenog iskaza, tužilji je objavljivanjem spornog teksta prouzrokovana nematerijalna šteta u vidu duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda s obzirom na to da je uvredljivim sadržajem izrečenim od strane tužene, tužilja označena kao glupa osoba, loša majka i neko ko je učinio nešto loše, te mora da sluša naredbe vlasti, pa su iste kao neistinite i uvredljive usmerene na ličnost tužilje i izrečene na način kojim se vređa njena čast i narušava njen ugled i dostojanstvo. Tužilja zbog toga nije imala neprijatnosti koje su se odrazile na njen profesionalni život, ali je po stanovištu drugostepenog suda tužilja takvim javno izrečenim komentarima o njoj i njenoj porodici nesumnjivo pretrpela duševne bolove koji su doveli do poremećaja njene psihičke ravnoteže jer izrečeno od strane tužene smatra uvredljivim i pretnjom, pa zato duševne patnje tužilje izazvane povredom dostojanstva njene ličnosti, časti i ugleda opravdavaju dosuđivanje naknade nematerijalne štete. Bez obzira na to što tužena ima pravo i slobodu da iznosi svoje mišljenje i daje ocene stavova i mišljenja drugih lica, pa i tužilje kao javne ličnosti takođe, ali da je to mogla učiniti bez iznošenja uvredljivih komentara i vrednosnih sudova koji su usmereni na povredu tužiljine ličnosti.

Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud suprotno revizijskim navodima pravilno primenio materijalno pravo kada je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda.

Pravilna primena člana 200. stav 1. ZOO nalaže uzimanje u obzir svih okolnosti slučaja, dok stav 2. istog člana propisuje da će se prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalen štete, kao i o visini njene naknade voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Čast se definiše kao subjektivna kategorija pod kojom se podrazumeva mišljenje koje čovek ima o sebi kao pripadnik ljudskog društva ili manje društvene grupe čiji sistem vrednosti prihvata, a ugled predstavlja mišljenje koje ima sredina, odnosno javno mnjenje o ličnosti i ona je objektivna kategorija. To su moralne vrednosne kategorije i komponente ličnosti, koje kumulativno čine ljudsko dostojanstvo. U slučaju povrede prava na čast i ugled, pravo na naknadu nematerijalne štete može biti ostvareno ukoliko je povreda prouzrokovala duševne patnje koje opravdavaju dosuđivanje pravične novčane satisfakcije.

Pravilo iz člana 154. stav 1. ZOO o odgovornosti za štetu po osnovu krivice, propisuje da je za štetu odgovorno lice koje prouzrokuje štetu oštećenom, izuzev ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, dok je članom 158. ZOO, propisano da krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom. Dakle, uslovi odgovornosti za štetu u smislu čl. 154. i 158. ZOO su nastanak štete i uzročno – posledična veza između radnje ili propuštanja štetnika i nastale štete, odnosno šteta koja nastaje treba da bude adekvatna posledica štetne radnje.

U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužena izgovorenim rečima označila tužilju kao glupu osobu, lošu majku koja nije dobro vaspitala svoju decu i osobu koju će vlast pustiti niz vodu ukoliko ne bude slušala naredbe što je za tužilju predstavljalo pretnju kao da je uradila nešto loše bez realnog osnova, budući da su iste kao neistinite i uvredljivo usmerene na ličnost tužilje izrečene sredstvima i na način kojim se vređa njena čast i narušava njen ugled. Dakle, izjava tužene koju je dala novinarima dnevnih novina „VV“ navedena u tužbi kao štetna radnja koju je namerno skrivili u konkretnom slučaju je takva da vređa čast, ugled i dostojanstvo ličnosti tužilje i prouzrokovala je duševne patnje u meri koja opravdava dosuđivanje naknade nematerijalne štete jer postoji adekvatna uzročno- posledična veza između radnje tužene i nastale štete na strani tužilje. Pri opredeljenju visine novčane naknade drugostepeni sud je imao u vidu okolnosti da ovakva uvreda javno izrečena u pisanom mediju zbog koje je tužilja pretrpela duševne bolove izazvane povredom dostojanstva, časti i ugleda što se odrazilo na njen porodični i društveni život, obzirom da je na osnovu tog intervjua tužene javnost mogla da stekne pogrešnu predstavu o njoj i njoj kao majci. Sledom toga nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbu člana 200. ZOO u vezi članova 154. i 158. istog zakona kada je ocenio da postoji odgovornost tužene za nastalu nematerijalnu štetu zbog povrede tužiljine časti i ugleda imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i težinu izgovorenih reči i uvredljivih iskaza tužene objavljenih u štampanom izdanju dnevnih novina „VV“ podobnih da prouzrokuju duševne bolove kod tužilje zbog povrede njene časti, ugleda i dostojanstva kao jednog od osnovnih ljudskih prava koje je neprekosnoveno i svi su dužni da ga poštuju prema članu 23. Ustava Republike Srbije, što opravdava dosuđivanje iznosa naknade od 70.000,00 dinara kao adekvatne satisfakcije za notorno pretrpljene duševne bolove.

Predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljen revizijski razlog prema članu 407. stav 2. ZPP.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković