ODBACUJE SE revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 905/20 od 18.05.2023. godine u delu koji se odnosi na tužioce BB iz ..., „Ruding“ d.o.o. iz ..., VV iz ... i GG iz ..., kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Valjevu P 42/18 od 14.11.2019. godine, ispravljenom rešenjem Višeg suda u Valjevu P 42/18 od 07.04.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji DD isplati naknadu za građevinske pripatke, zasade ruža i vinovu lozu na njima, a koja naknada nije utvrđivana, niti isplaćena u vanparničnom postupku, na: kp. br. ... KO ... u iznosu od 2.042.698,46 dinara, na kp. br. ... KO ... u iznosu od 2.535.584,02 dinara i na kp. br. ... KO ... u iznosu od 157.847,22 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2019. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA isplati naknadu za građevinske pripadke, zasade ruža i vinovu lozu na njima, a koja naknada nije utvrđivana, niti isplaćena u vanparničnom postupku, na: kp. br. ... KO ... u iznosu od 2.042.692,46 dinara, na kp. br ... KO ... u iznosu od 1.690.389,34 dinara i na kp. br. ... KO ... u iznosu od 157.847,22 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2019. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji BB isplati naknadu za građevinske pripadke, zasade ruža i vinovu lozu na njima, a koja naknada nije utvrđivana, niti isplaćena u vanparničnom postupku, na: kp. br. ... KO ... u iznosu od 2.042.698,46 dinara i na kp. br ... KO ... u iznosu od 1.690.389,34 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2019. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu „Ruding“ d.o.o. iz ... isplati naknadu za građevinske pripadke, zasade ruža i vinovu lozu na njima, a koja naknada nije utvrđivana, niti isplaćena u vanparničnom postupku, na: kp. br. ... KO ... u iznosu od 2.042.698,46 dinara, na kp. br ... KO ... u iznosu od 845.198,67 dinara i na kp. br. ... KO ... u iznosu od 157.847,23 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2019. godine pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima VV i GG isplati naknadu za građevinske pripadke, zasade ruža i vinovu lozu na njima, a koja naknada nije utvrđivana, niti isplaćena u vanparničnom postupku na kp. br. ... KO ... u iznosu od po 1.690.389,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2019. godine pa do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji DD na ime troškova spora plati iznos od 722.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima AA, BB, Preduzeću „Ruding“ d.o.o., VV i GG na ime troškova postupka isplati iznos od 2.799.288,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 905/20 od 18.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji DD na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 899.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocima AA, BB, Preduzeću „Ruding“ d.o.o., VV i GG na ime troškova postupka isplati iznos od 2.667.288,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u celini, kako to proizlazi iz navoda revizije.

Tužilja DD je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011... 20/18 i 10/23- dr zakon u daljem tekstu ZPP) i ocenio da revizija tuženog izjavljena protiv dela pobijane presude koji se odnosi na tužioce BB, Preduzeće „Ruding“ d.o.o, VV i GG nije dozvoljena.

U ovom sporu su tužioci AA, BB, „Ruding“ d.o.o, VV, GG i DD podnelu tužbu radi isplate naknade za eksproprisane nepokretnosti, te se oni u smislu članova 205. i 209. ZPP smatraju običnim suparničarima. Prema članu 209. ZPP, svaki suparničar je samostalna stranka u postupku i njegove radnje ili propuštanja ne koriste, niti šetete drugim suparničarima, zbog čega se kod običnog suparničarstva vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva, pa se i za ocenu dozvoljenosti revizije uzima u obzir pobijena vrednost dela pravnosnažne presude protiv koje se revizija izjavljuje pojedinačno za svakog od tužilaca. Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona. Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Tužba u ovom sporu je podneta 18.11.2009. godine, kada je srednji kurs za NBS za 1 evro bio 94,4602 dinara. Najviši pobijeni deo u odnosu na tužioce BB, Preduzeće „Ruding“ d.o.o, VV i GG je 3.733.087,82 dinara (potraživanje tužilje BB) što prema navedenom srednjem kursu evra na dan podnošenja tužbe iznosi 39.520,22 evra, dok je za tužioce Preduzeće „Ruding“ d.o.o, VV i GG vrednost predmeta spora pobijenog dela niža od ovog iznosa.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude u odnosu na svakog od navedenih tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tuženog u tom delu nedozvoljena. Činjenica da je odluka o troškovima parničnog postupka pobijanom drugostepenom presudom i u odnosu na ove tužioce preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, doneo odluku kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u delu koji se odnosi na tužioce AA i DD primenom člana 408. ZPP, jer u odnosu na svakog od njih vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno vrednost predmeta spora pobijenog dela u odnosu na tužilju DD iznosi 4.736.129,70 dinara, što je po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 50.138,89 evra, a vrednost predmeta pobijenog dela u odnosu na tužioca AA iznosi 3.890.935,02 dinara, što je po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe 41.191,26 evra, pa je ocenio da je revizija u odnosu na odluku o njihovim tužbenim zahtevima neosnovana u delu koji se odnosi na odluku o naknadi za građevinske pripatke na katastarskim parcelama čiji su oni bili suvlasnici, a osnovana u odnosu na naknade za zasade ruža i vinovu lozu na tim katastarskim parcelama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje da je izreka pobijane drugostepene presude nejasna i nerazumljiva, te da za odluku nisu dati razlozi, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, što ne predstavlja zakonom propisan razlog za izjavljivanje revizije, pa ovi navodi nisu cenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili suvlasnici katastarskih parcela br. ..., ... i ... sve u KO ... na kojima su se nalazili građevinski objekti, njihovi pripadci, zasadi voća, ruža i vinove loze. Suvlasnici kp. br. ... su bili tužioci AA, BB, DD i „Ruding“ d.o.o. sa udelima ¼. Suvlasnici kp. br. ... su bili AA, BB, VV i GG sa udelima 2/12DD sa udelom od 3/12 i „Ruding“ d.o.o. sa udelom ¼. Suvlasnici kp. br. ... su bili tužioci AA sa udelom 2/4, DD sa udelom od ¼ i „Ruding“ d.o.o. sa udelom ¼. Rešenjem Vlade Republike Srbije br. 465-761/2005-1 od 10.02.2005. godine utvrđen je opšti interes za eksproprijaciju nepokretnosti – zemljišta i objekata, među kojima su i navedene parcele sa pripadcima i zasadima ovde tužilaca radi izgradnje objekata neophodnih za zaštitu površinskog kopa „Tamnava – Zapadno Polje“ od velikih voda sa međusliva Kladnica, nizvodno od retenzije Kladnica, uključujući vode Dubokog potoka na teritoriji Opštine Lajkovac. Za korisnika je određen tuženi. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Srbije U 2546/05 od 13.04.2006. godine, poništeno je navedeno rešenje u odnosu na nepokretnosti tužilaca. Novim rešenjem Vlade Republike Srbije br. 465-761/2005-4 od 15.11.2007. godine, ponovo je utvrđen opšti interes za eksproprijaciju istih nepokretnosti i određen tuženi kao korisnik eksproprijacije. Nakon toga, Odeljenje za privredu i imovinsko-pravne poslove Opštine Lajkovac donelo je 15.05.2008. godine posebna rešenja o eksproprijaciji katastarskih parcela br. ..., ... i ..., sve u KO .... U vanparničnom postupku pred Opštinskim sudom u Lajkovcu u predmetu R 59/08 izvršeno je obezbeđenje dokaza i popisani su građevinski objekti sa pripadcima postojećim zasadima ruža, drvnom masom, dekorativnim rastinjem i zasađenim voćem na tim parcelama. Pred istim sudom, tuženi je pokrenuo vanparnični postupak za utvrđenje naknade za eksproprisanu nepokretnost u predmetu R 28/08. Rešenjima Ministarstva finansija Republike Srbije od 01.10.2008. godine dozvoljena je predaja eksproprisanih nepokretnosti u posed korisniku eksproprijacije. Zaključkom nadležnog organa Opštine Lajkovac od 26.12.2008. godine utvrđeno je da su rešenja o eksproprijaciji postala konačna i pravnosnažna, a zaključkom istog organa od 12.01.2009. godine odobren je ulazak u posed korisniku nepokretnosti, uz utvrđenje da je ova radnja već ranije sprovedena pošto je pokrenut vanparnični postupak za utvrđenje naknade. Delimičnim rešenjem Opštinskog suda u Lajkovcu R 28/08 od 18.02.2009. godine utvrđena je, na osnovu sporazuma učesnika, naknada za eksproprisano zemljište, drvnu masu i građevinske pripatke (kanale) u određenim novčanim iznosima. Vrhovni sud Srbije je presudom u upravnom sporu U 10474/07 od 12.02.2009. godine usvojio tužbu ovde tužilaca i poništio rešenje Vlade Republike Srbije 05 br. 465-761/2005-4 od 15.11.2007. godine, kojim je utvrđen opšti interes za eksproprijaciju nepokretnosti u svojini tužilaca. Iz tih razloga je pravnosnažno obustavljen vanparnični postupak za određivanje naknade za eksproprisane parcele. Novim rešenjem Vlade Republike Srbije 05 br. 465-5747/01 od 21.07.2011. godine utvrđen je opšti (javni) interes za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje objekata neophodnih za zaštitu površinskih kopova „Tamnava – Zapadno Polje“ u koje spadaju i nepokretnosti tužilaca. Ovim rešenjem, donetim u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U 10474/07 od 12.02.2009. godine, ponovo je utvrđen opšti javni interes i uspostavljen materijalnopravni osnov za eksproprijaciju nepokretnosti tužilaca, te je time na osnovu člana 29. u vezi sa članom 20, 27. i 28. Zakona o eksproprijaciji potvrđen pravni osnov na kome su zasnovana rešenja o eksproprijaciji od 15.05.2008. godine, koja su pravnosnažna i nisu poništena. Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu R1 113/10 od 28.11.2011. godine, nastavljen je postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti, ali to je rešenje ukinuto i u ponovnom postupku je rešenjem istog prvostepenog suda R 54/12 od 23.04.2012. godine odbačen predlog ovde tuženog za nastavak istog vanparničnog postupka, a to rešenje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 814/12 od 20.07.2012. godine, tako da o naknadi koja je predmet ovog spora nije odlučivano u vanparničnom postupku.

Iz nalaza i mišljenja, kao i iz dopune nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke Željka Mišeljića, proizlazi da je vrednost građevinskih pripadaka koji se nalaze na katastarskim parcelama tužilaca: na kp br. ... KO ... 5.902.786,16 dinara, na kp. br. ... KO ... 8.082.342,13 dinara i na kp. br. ... KO ... 479.956,96 dinara, ukupno 14.465.085,25 dinara, odnosno 17.358.102,30 dinara obračunato sa PDV. Iz nalaza proizlazi da je veštak primenio troškovnu metodu, tako što je odredio građevinsku vrednost nepokretnosti i stepen amortizacije objekata, a s obzirom da se radi o pripatcima nije računao troškove opremanja lokaliteta, pa je na građevinsku vrednost dodao PDV i amotrizaciju i na taj način dobio tržišnu vrednost. Iz drugog dopunskog izjašnjenja veštaka proizilazi da iznos naknade za tužioca AA, shodno njegovim suvlasničkim udelima na parcelama za koje se naknada za građevinske pripadke traži iznosi: 1.770.835,85 dinara za ¼ idealnih delova kp. br. ..., 1.616.468,42 dinara za 2/12 idealnih delova na kp. br. ... i 287.974,17 dinara za 2/4 idealnih delova na kp. br. ..., a za tužilju DD: 1.770.835,85 dinara za ¼ idealnih delova na ..., 2.424.702,63 dinara za 3/12 idealnih delova na kp. br. ... i 143.987,08 dinara za ¼ idealnih delova na kp. br. ...

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je tuženi kao korisnik eksproprijacije dužan da tužiocima isplati naknadu za građevinske pripatke koji su se nalazili na eksproprisanim parcelama shodno odredbama čl. 41, 42. i 45. Zakona o eksproprijaciji. Nižestepeni sudovi su takođe pravilno ocenili da tužioci osnovano zahtevaju da se naknada odredi u parničnom postupku, s obzirom da je vanparnični postupak za određivanje naknade za eksproprisane nepokretnosti pravnosnažno obustavljen, pa je tužiocima dosuđena naknada za građevinske pripadke na eksproprisanim katastarskim parcelama čiji su suvlasnici shodno njihovim suvlasničkim udelima, prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke Željka Mišeljića sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja.

Ovakvu odluku kao pravilnu i na zakonu zasnovanu prihvata i Vrhovni sud.

Cenjeni su navodi revizije da su građevinski pripatci postojali na terenu u momentu podnošenja zahteva za eksproprijaciju, te da iz nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke proizilazi da je on samo odredio naknadu u vrednosti tih pripadaka paušalno, određujući njihovu ukupnu vrednost na bazi podataka iz postupka obezbeđenja dokaza, ali ovi navodi nisu osnovani, jer iz stanja u spisima proizlazi da je veštak građevinske struke Željko Mišeljić dao osnovni nalaz, da je zatim, izjašnjavajući se na primedbe tuženog dao i dva dopunska nalaza, kao i jedno dopunsko izjašnjenje, te da tuženi nakon toga više nije imao primedbi na nalaz veštaka građevinske struke, niti predloga o dokaznom postupku povodom vrednosti građevinskih pripadaka koji su se nalazi na eksproprisanim katastarskim parcelama.

Kako se ostalim navodima revizije ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane, to u ovoj presudi oni nisu posebno obrazlagani.

Na osnovu izloženog primenom odredbe člana 414. stav 1. i 2. ZPP doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Međutim, revizijom se osnovano ukazuje da u delu pobijane presude koji se odnosi na naknadu dosuđenu tužiocima DD i AA za zasade ruža i vinovu lozu na katastarskim parcelama broj ..., ... i ... sve u KO ..., zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Naime, u postupku obezbeđenja dokaza pokrenutog pred Opštinskim sudom u Lajkovcu po zahtevu predlagača, RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, protiv predlagača – ovde tužilaca, izveden je dokaz poljoprivrednim veštačenjem na okolnost vrednosti zasada na eksproprisanim katastarskim parcelama. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka poljoprivredne struke Pantelije Brkića od 02.04.2009. godine proizlazi da je veštak na katastarskoj parceli broj ... u KO ... procenio vrednost stabala šljive, jabuke, kajsije, kruške, oraha i džanarike i žbunova vinove loze, te vrednost zasada na ovoj parceli procenio na iznos od 163.450,00 dinara. Na katastarskoj parceli broj ... u KO ... veštak je procenio vrednost sadnica kajsije, šljive, kruške, jabuke i džanarike na ukupan iznos od 80.900,00 dinara, a na katastarskoj parceli ... u KO ... procenio je vrednost stabala oraha, dunje, džanarike, jabuke i šljive na ukupan iznos od 7.280,00 dinara. Tokom parničnog postupka određeno je izvođenje dokaza na istu okolnost, odnosno utvrđenje vrednosti zasada na eksproprisanim katastarskim parcelama od strane Komisije veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, pa iz nalaza i mišljenja Komisije od 12.11.2010. godine proizlazi da je vrednost zasada jabuka, oraha, šljiva, kajsija, krušaka, džanarike, vinove loze i ruža na kp. br. ... 985.650,95 dinara. Na kp. ... KO ..., Komisija je procenila vrednost stabala jabuka, oraha, šljiva, kajsija, krušaka, džanarika, vinove loze i ruža na iznos od 404.105,72 dinara. Na kp. br. ... KO ..., Komisija je procenila vrednost stabala jabuke, oraha, šljiva i dunja na ukupan iznos od 34.872,77 dinara, s tim što je u tabelarnom prikazu data vrednost po vrsti svakog voća, kao i ruža. Iz nalaza i mišljenja prozlazi da je ukupna vrenost navedenih zasada na sve tri katastarske parcele 1.424.629,44 dinara. Iz dopunskog nalaza iste Komisije od 09.07.2019. godine, kojim su obračunati troškovi podizanja i održavanja voća i ruža na eksproprisanim katastarskim parcelama, kao i čist jednogodišnji i trogodišnji prihod, procenjena je vrednost visine naknade za zasade na eksproprisanim kastastarskim parcelama od ukupno 1.586.416,60 dinara.

Iz stanja u spisima proizlazi da je tuženi tokom spora, nakon što je Komisija veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dala svoj nalaz i mišljenje, ukazao na veliku razliku u vrednosti zasada koju je u postupku obezbeđenja dokaza procenio veštak poljoprivredne struke Pantelija Brkić i vrednosti koju je procenila Komisija veštaka u nalazu iz 2010. godine, te je tokom celog postupka predlagao da sud pozove veštake da usaglase svoje nalaze, a da zatim, ako to nije moguće odredi novo veštačenje, međutim, prvostepeni sud ovaj predlog nije prihvatio.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom ukazuje da je prvostepeni sud radi pravilne primene materijalnog prava, povodom odlučivanja o visini potraživanih iznosa za zasade ruža i vinovu lozu na eksproprisanim katastarskim parcelama, u situaciji kada su se o njihovoj vrednosti izjasnili veštaci koje je sud odredio u postupku obezbeđenja dokaza i u parničnom postupku, bio dužan da pokuša da otkloni veliku protivrečenost u nalazima veštaka, pogotovu što su oni svoje nalaze dali u relativno kratkom vremenskom razmaku (sudski veštak u postupku obezbeđenja dokaza nalaz je dao u aprilu mesecu 2009. godine, a Komisija veštaka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u novembru mesecu 2010. godine), što je propustio da učini, zbog čega visina potraživanja tužilaca DD i AA u tom delu nije pravilno utvrđena, odnosno zbog pogrešne primene materijalnog prava u tom delu činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Kako u toku postupka veštaci nisu pozvani da se izjasne o svojim nalazima i da ih usaglase, to je činjenično stanje bitno za donošenje odluke o vrednosti zasada ruža i vinove loze na eksproprisanim katastarskim parcelama u suvlasništvu tužilaca ostalo neutvrđeno, pa će prvostepeni sud u ponovnom postupku u smislu iznetih primedbi upotpuniti činjenično stanje, a zatim će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu u ovom delu.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora, zbog čega su nižestepene presude u odnosu na tužioce DD i AA ukinute i u tom delu.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković