U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Nikodinović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Radivoje B. Marković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i poništaja zaveštanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4239/22 od 08.03.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 4239/22 od 26.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4239/22 od 08.03.2022. godine, ispravljene rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 4239/22 od 26.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 6405/19 od 20.04.2022. godine, koja je ispravljena rešenjem Višeg suda u Beogradu P 6405/19 od 16.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništavo pisano zaveštanje sada pok. VV sačinjeno dana 31.08.2011. godine pred svedocima GG i DD i koje je sudski proglašeno dana 19.12.2011. godine, kojim je ostavilac sada pok. VV biv. iz ... tuženom BB zaveštao svoju imovinu, a posebno trosoban komforan stan broj ..., koji se nalazi na ... spratu stambene zgrade na kp. br. ... KO ... u ... ulici br. .../..., koji je upisan u ln br. ..., zemljište – kp. br. .../... površine 1,20 ha, po kulturi njiva – ..., sa vikend kućom, upisanom u ZKUL br. ... KO ... u opštini ... i putnički automobil „... – ...“ registarskih oznaka ... ...-..., kao neosnovan; stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno pisano zaveštanje sada pok. VV sačinjeno dana 31.08.2011. godine pred svedocima GG i DD koje je sudski proglašeno dana 19.12.2011. godine; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 698.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4239/22 od 08.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 6405/19 od 20.04.2022. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 6405/19 od 16.01.2023. godine u stavu drugom i trećem izreke; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11, ... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je unuka sada pok. VV, odnosno ćerka njegovog sina AA i snahe ĐĐ, sada ... . Tuženi je bratanac sada pok. VV, odnosno sin EE – brata od strica VV. Sada pok. AA preminuo je u .... godini života – ... godine, pre svog oca VV koji je preminuo 14.09.2011. godine u bolnici. Iza VV pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vođen je ostavinski postupak O 12900/12 u kome je utvrđena zaostavština ostavioca i da je sada pok. VV dana 31.08.2011. godine sačinio pisano zavšetanje pred svedocima GG i DD u bolničkim uslovima, koje zaveštanje je sudski proglašeno dana 19.12.2011. godine, kojim je VV naveo da pri zdravoj svesti i potpuno orijentisan u vremenu i prostoru želi da za života odredi svog jedinog naslednika i to svog bratanca ovde tuženog, koji je dužan da ga doživotno pazi, neguje i pruža medicinsku pomoć, da mu održava spomenik, da ga posle prestanka života sahrani po mesnim običajima. U testamentu je dalje navedeno i da sada pok. VV želi i hoće da tuženi bude njegov naslednik i da nakon njegove smrti nasledi taksativno navedenu imovinu. Navedeni ostavinski postupak O 12900/12 prekinut je rešenjem od 31.10.2012. godine te je istim tužilja, čiji je zakonski zastupnik tada bila majka ĐĐ, upućena da pokrene parnični postupak protiv ovde tuženog radi utvrđenja ništavosti odnosno poništaja zaveštanja ostavioca sačinjenog u formi pismenog testamenta dana 31.08.2011. godine, proglašenog pred sudom dana 19.12.2011. godine. Medicinskim veštačenjem od strane sudskog veštaka neuropsihijatra dr Miluna Jovovića, njegovog pismenog i usmenog izjašnjenja pred sudom utvrđeno je da je teško telesno oboljenje zaveštaoca sada pok. VV bilo praćeno duševnim poremećajem akutne psihoze sa delirantnom simptomatologijom i depresijom, što je dovelo do inokordinacije psihičkih funkcija, tako da nije bio sposoban da shvati značaj i posledice pravne radnje – sačinjavanja zaveštanja, niti da ispolji svoju slobodnu volju i da se suprotstavi bilo kakvim predlozima i uticajima trećih lica u vreme i pre sačinjavanja spornog zaveštanja, s obzirom da osobe sa ovakvom dijagnozom i oboljenjem imaju osećanje životne ugroženosti, sa jakim strahovima od smrti, zavisne su od drugih i veoma podvodljive, sugestibilne sa oslabljenim kognitivnim funkcijama. Pok. VV bolovao je i od depresije ... sa terapijom bromazepam i zolofot, da mu je od strane neuropsihijatra u bolnici „Laza Lazarević“ određena terapija largaktil, haldol i artan, koji su jaki psihotici i pripisuju se kod teških psihičkih poremećaja koji za sobom nose nus pojave, pospasnost i sedaciju i psihomotorno smirivanje bolesnika. Akutnu psihotičku reakciju su registrovali hematolozi na odeljenju, jer je to proizilazilo iz ponašanja pok. VV u smislu agresivnosti, dezorijentisanosti praćeno nemirom, konfuzijom i strahom. Medicinskim veštačenjem od strane veštaka neuropsihijatra dr Vesne Bućan i njenog usmenog izjašenja pred sudom utvrđeno je da je sada pok. VV bio u veoma teškom zdravstvenom stanju sa dominantno oštećenom funkcijom jetre i slezine sa svim pratećim somatskim i laboratorijskim verifikacijama, prisutnom trombocitopenijom koja je opisana sa prisustvom masivnih hematoma po telu. Stanje bolesti je imalo brz i progesivan tok obzirom da su u periodu od praktično dva meseca kontinuirane hospitalizacije i iscrpljene mogućnosti lečenja kortikosteroidima, zatim i mogućnost hiruške intervencije uklanjanja slezine u cilju preveniranja trombocitopenije. Teško opšte stanje je sve vreme registrovano sa periodima somnolencije, padom raspoloženja, da bi se na kraju posle 8-9 dana od uključenja veoma kompleksnog leka cellcepta, u okolnostima oštećene metaboličke funkcije jetre ispoljila i akutna psihotična reakcija koja izražava stanje koje podrazumeva odsustvo razuma, prisustvo sumanutih ideja, greške u opažanju, emocionalnu prazninu i udaljenost, gubitak volje. S obzirom na tok i progresiju bolesti sa osujećenom mogućnošću primene raspoloživih terapijskih intervencija, kao i podatke o zdravstvenom stanju u periodu neposredno pre i posle sačinjavanja testamenta, sada pok. VV u takvom stanju nikako nije mogao imati slobodu voljnog odlučivanja, a navođenje akutne psihotičke reakcije koja je verifikovana petog dana od spornog perioda, samo potvrđuje prisustvo narušenog psihičkog statusa sa gubitkom razuma, nezavisno od etiologije ili uzročnog faktora takvo stanje je verifikovano. To znači da sada pok. VV nije imao slobodu voljnog izražavanja ni sposobnost rasuđivanja, nije mogao ispoljiti i upravljati svojom voljom i svojim postupcima u vreme sačinjavanja zaveštanja.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da primarni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti zaveštanja nije osnovan, u smislu člana 156. Zakona o nasleđivanju, zbog činjenice da sada pokojni VV nije bio potpuno lišen poslovne sposobnosti, ali da je osnovan prvi eventualni tužbeni zahtev za poništaj zaveštanja u smislu člana 164 Zakona o nasleđivanju, jer zaveštalac nije imao zaveštajnu sposobnost u vreme sačinjavanja zaveštanja, pa su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili kao u izrekama pobijanih odluka.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani revizijski navodi tuženog da su nižestepeni sudovi odlučili pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 85. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 46/95, 101/03 – odluka US, 6/15) propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati (stav 1.). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.). Odredbom člana 156. Zakona o nasleđivanju propisano je da je ništavo zaveštanje lica koje nije navršilo 15 godina života ili za koje zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Istim zakonom propisano je i da je zaveštanje rušljivo između ostalog, ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom (član 164.). Poništaj zaveštanja zbog rušljivosti može zahtevati samo lice koje ima pravni interes (član 165.).

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava – čl. 164. i čl. 165. Zakona o nasleđivanju, obzirom da je utvrđeno da u vreme sačinjavanja spornog zaveštanja zaveštalac nije imao zaveštajnu sposobnost, jer nije bio sposoban da rasuđuje, dakle nije bio sposoban da slobodno i ozbiljno formira svoju volju, što zaveštanje čini nepostojećim.

Prilikom donošenja odluke, Vrhovni sud je cenio i navode revizije da sudovi nisu odlučili o drugom eventualnom tužbenom zahtevu tužilje za utvrđenje njenog nužnog zakonskog dela na zaostavštini ostavioca, zbog čega je načinjena i bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. Zakona o parničnom postupku, ali je ocenio da su isti bez uticaja na drugačije odlučivanje.

U ovoj parnici tužilja je podnela tužbu sa više tužbenih zahteva: primarnim tužbenim zahtevom tražila je utvrđenje ništavosti zaveštanja, prvim eventualnim tužbenim zahtevom tražila je poništaj zaveštanja, a drugim evetnualnim tužbenim zahtevom tražila je utvrđenje prava na nužni zakonski deo ostaviočeve zaostavštine. Kada tužilac – tužilja u jednoj tužbi istakne dva ili više međusobno povezana tužbena zahteva, ali tako da sud može da usvoji sledeći od tih zahteva, ako zaključi da onaj koji je ispred njega istaknut nije osnovan, radi se o tzv. eventualnom spajanju tužbenih zahteva i u tom slučaju tužilac tužbom predlaže usvajanje samo jednog zahteva i određuje redosled kojeg se sud mora držati prilikom metirotnog odlučivanja. Procesni smisao redosleda je u tome da sledeći zahtev treba da bude usvojen tek ako se onaj koji je ispred njega istaknut, pokaže kao neosnovan, ili ako tužba u pogledu tog zahteva bude odbačena kao nedozvoljena, jer primavni i eventualni zahtev se isključuju. Kada sud nađe da je primarni zahtev osnovan tada parnica o eventualno postavljenom tužbenom zahtevu prestaje da teče, a sud je dužan da u presudi konstatuje da parnica u pogledu eventulano postavljenog tužbenog zahteva je prestala da teče.

U konkretnom slučaju sudovi su pravilno primenili odredbu člana 197. stav 2. ZPP (tužilac može dva ili više tužbenih zahteva u međusobnoj vezi da istakne u jednoj tužbi, na način da sud usvoji sledeći od tih zahteva, ako nađe da prethodni zahtev nije osnovan), tako što je odbio kao neosnovan primarni, a usvojio prvi eventualni tužbeni zahtev kao osnovan, zbog čega sudovi nisu bili u obavezi da odlučuju o drugom eventualnom tužbenom zahtevu.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode kojima se ponavljaju razlozi već isticani u žalbenom postupku, koji su pravilno i detaljno cenjeni od strane drugostepenog suda i na koje upućuje ovaj sud, a istima se osporava činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom člana 150, 153. i 154. ZPP, pa su i u tom delu neosnovani revizijski navodi tuženog.

Sa iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković