Tuženi GG je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23 dr. zakon u daljem takstu: ZPP), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu iz člana 371. ZPP pred drugostepenim sudom, jer je drugostepeni sud cenio žalbene navode od značaja i naveo razloge razmatrane po službenoj dužnosti, uzimajući u obzir da je punomoćnik tuženog GG bio ovlašćen za zastupanje i preduzimanje određene procesne radnje (podnesak od 16.11. 2022. godine), a da je tokom celog postupka sud svakoj stranci pružio mogućnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke (član 5. ZPP).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi GG je kupio od tuženih BB i VV nepokretnost izgrađenu na parcelama br. .. i .. KO ... u ulici ... kućni broj .., upisane u LN.br. .. i to drugotužena VV sa obimom udela od 3/12, a tužena BB sa obimom udela 9/12, a za ugovorenu cenu od 40.000 evra. Ugovor o kupoprodaji je overen kod Javnog beležnika Negovana Antića iz ... pod OPU 820-220 od 21.09.2020. godine i na osnovu ugovora je u LN br. .. KO ..., upisano pravo svojine na nepokretnosti u korist tuženog GG koji je stupio u posed te nepokretnosti.

Tužilac AA je podneo tužbu protiv tuženih DD i tužene BB, kao zajmoprimaca, radi isplate duga, sa tužbenim zahtevom da se tuženi solidarno obavežu na isplatu u visini 163.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 1929/16 od 14.09.2020. godine, u tom postupku je određena privremena mera zabrane tuženoj BB da otuđi ili optereti nekim pravom trećih lica ¾ nepokretnosti, koja je bila predmet ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 21.09.2020. godine, a koji su ona i tužena VV zaključile sa tuženim GG. Rešenje o privremenoj meri je uručeno punomoćniku tužioca dana 18.09.2020. godine, a punomoćniku tužene BB 23.09.2020. godine. Rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Varvarin od 18.01.2021. godine odbačen je zahtev tužioca za upis zabeležbe zabrane raspolaganja na nepokretnostima koje su bile predmet ugovora o kupoprodiji sa obrazloženjem da su nepokretnosti upisane na drugo lice u odnosu na ono prema kome je određena privremena mera.

Tokom postupka je utvrđeno da je tuženi GG upoznao doktora DD, supruga prvotužene, u bolnici u Berlinu gde je bio lečen 1989. godine, da ga je uvažavao i imao u njega bezgranično poverenje i da je DD posredovao u zaključenju predmetnog ugovora, ali da tuženi GG nije znao za dugove supružnika prema tužiocu, niti za sudski postupak u toku i određenu privremenu meru zabrane otuđenja nepokretnosti koje su predmet ugovora, jer prilikom potvrđivanja ugovora kod javnog beležnika nije postojala zabrana prometa.

Na utvrđeno činjenično stanje sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji od 21.09.2020. godine.

Zakon o državnom premeru i katastru u članu 63. propisuje da su podaci o nepokretnosti upisani u kastar nepokretnosti istiniti i pouzdani u da niko ne može snositi štetne posledice zbog tog pouzdanja. Jedno od osnovnih načela iz Zakona o obligacionim odnosima koje prožima sve odredbe ovog zakona je načelo savesnosti i poštenja (član 12).

Prema članu 53. stav 1. ZOO pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor i ako je to drugi ugovarač znao ili morao znati, ugovor će biti bez dejstva. Članom 103. stav 2. ZOO propisano je da ako iz zaključenja određenog ugovora zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi ako u zakonu nije šta drugo predviđeno za određeni slučaj, a strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice

Članom 7. Zakona o javnom beležništvu je propisano da javnobeležnička isprava ima snagu javne isprave, ako su pri njenom sačinjavanju i izdavanju ispunjeni bitni uslovi forme i zakonitosti propisane ovim zakonom. Odredbom člana. 93. st. 1. i 2. tač. 1. navedenog zakona je propisano da javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno, a da se u obliku javnobeležničke solemnizovane isprave zaključuje ugovor o prometu neporetnosti, na šta upućuje i član 4. Zakona o prometu nepokretnostima.

Imajući u vidu navedene odredbe materijalnog prava i složenost konkretnog pravnog odnosa, nižestepeni sudovi su izveli pravilan zaključak da ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 20.09.2020. godine, za tuženog GG nije zabranjen pravni posao i da predmetni ugovor nije ništav. Iako je tuženi GG imao poverenje u supružnika prvotužene koga je poznavao više godina, sporni ugovor nije zaključio iz lične potrebe da prvotuženoj i njenom bračnim drugu izrazi zahvalnost za učinjenu uslugu, već da bi stekao svojinu na nepokretnosti koja je predmet ugovora, što se isplatom kupoprodajne cene, stupanjem u posed i upisom prava svojine na nepokretnosti i ostvarilo. Tuženi je teretnim pravni poslom stekao vlasnička prava. Tokom postupka nije utvrđeno da je sporni ugovor zaključen da bi se prikrio neki drugi zabranjeni ugovor ili da bi se izbegle bilo kave obaveze prema trećem licu (član 66. ZOO). Upis rešenja Službe za katastar nepokretnosti odnosio se na hipoteku koja je bila vidljiva do 18.09.2020. godine, a koja je bila konstituisana radi obezbeđenja potraživanja drugotužene prema prvotuženoj, odnosno hipoteka se nije odnosila na sporno potraživanje tužioca prema prvotuženoj i njenom supružniku. S obzirom na navedeno, prednost u pravnoj zaštiti ima tuženi GG, kao savestan sticalac i upisani vlasnik nepokretnosti, u odnosu na tužioca kao poverioca potraživanja za koje ima mogućnost zaštite u drugom postupku koji vodi protiv ovde prvotužene pred Višim sudom u Beogradu, radi isplate duga.

Neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Savesnost tuženog GG nije dovedena u sumnju, jer ga pored opštih načela ZOO-a, štiti načelo poverenja u javne registre nepokretnosti, kao i obavezna forma ugovora o prometu nepokretnosti koja je konkretno zadovoljena, jer je ugovor zaključen pred javnim beležnikom i sadrži solemnizacionu klauzulu, što predstavlja garanciju da u vreme prometa, na nepokretnosti koja je predmet ugovora, nije bilo tereta za koji bi tuženi mogao imati bilo kakvo saznanje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković