.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2237/2020
04.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Marković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni apelacioni sud u Beogradu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gžrr 41/19 od 04.12.2019. godine, na sednici održanoj 04.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gžrr 41/19 od 04.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gžrr 41/19 od 04.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Smederevu, presudom Prr 78/2018 od 04.07.2019. godine, odbio je tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tužena da isplati tužilji na ime imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se pred Privrednim sudom u Nišu vodi pod brojem St 991/10 iznos od 37.500,00 dinara, sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati, od dana presuđenja, pa do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).
Viši sud u Smederevu, presudom Gžrr 41/19 od 04.12.2019. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Smederevu Prr 78/2018 od 04.07.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužilje nije izuzetno dozvoljena.
Iz pobijane drugostepene presude između ostalog proizilazi, da je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos od 37.500,00 dinara, koji iznos predstavlja troškove tužilje nastale u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku koji joj nisu dosuđeni i da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da se ne radi o materijalnoj šteti zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, već o troškovima postupka o kojima je sud odlučio u postupku u kome su nastali.
U konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., a u vezi odredbe člana 413. i 479. stav 6. ZPP i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba je podneta 14.09.2018. godine. Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje u iznosu od 37.500,00 dinara.
Prema tome, kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o postupku u sporu male vrednosti u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Kako je odredbom člana 467. ZPP propisano, da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku o sporovima male vrednosti shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona, a ovaj sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, to revizija tužilje nije dozvoljena ni na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
