.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22374/2024
28.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević, Dobrile Strajina i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nebojša Vasić, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Šavija, advokat iz ..., radi poništaja braka, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 365/24 od 17.07.2024. godine, u sednici veća održanoj 28.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 365/24 od 17.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 365/24 od 17.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 365/24 od 17.07.2024. godine, odbijena je žalbe tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P2 365/21 od 12.12.2023. godine, kojom je poništen brak zaključen 19.02.2020. godine između GG i VV, koji brak je upisan u matičnu knjigu venčanih pod tekućim brojem .. za matično područje ..., što je tužena dužna da prizna i trpi i obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka isplati 263.250,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao posebnoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Prema oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije iz člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) u ovom slučaju nisu ispunjeni, s obzirom da uz reviziju tužena nije dostavila drugačije pravnosnažne odluke u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Porodični zakon propisuje da su bračni sporovi oni koji se vode radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za poništenje i za razvod braka. Odredbom člana 227. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može da se pobija vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili razvodu braka.
U smislu navedene zakonske odredbe parnične stranke u postupku o poništenju braka, po njegovom pravnosnažnom okončanju, presudu ne mogu pobijati vanrednim pravnim lekovima, nezavisno od načina na koji je sud odlučio o zahtevu.
U konkretnom slučaju spor se vodi između pravnih sledbenika GG – dece iz prvog braka i tužene, koja je bila u braku sa GG u trenutku njegove smrti.
Saglasno citiranoj zakonskoj odredbi, bez obzira na način na koji je sud odlučio u zahtevu, tužena nema pravo da izjavi reviziju protiv pobijane odluke, zbog čega, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv presude protiv koje se ne može izjaviti.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odbacio reviziju i odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
