Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2239/10
24.02.2010. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić i Milomira Nikolića, članova veća, u predmetu predlagača R.B. iz B., RCG, koga zastupa V.B. advokat iz P., RCG, protiv protivnika predlagača D.B. iz S.K., koju zastupa A.V. advokat iz N.S., radi izdavanja naloga o povratku deteta, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž.6591/09 od 15.10.2009. godine,  u sednici održanoj dana 24.02.2010. godine, doneo je

R E Š E NJ E

                        ODBACUJE SE revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu Gž.6591/2009 od 15.10.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

 

 

                        Rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž.6591/2009 od 15.10.2009. godine odbijena je žalba protivnika predlagača i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu P. … od 15.07.2009. godine kojim je usvojen predlog predlagača i naloženo protivniku predlagača da predlagaču vrati i preda decu maloletu K.B. rođenu … godine i maloletnog F.B. rođenog … godine koji se nalaze kod protivnika predlagača.

 

            Protiv ovog pravnosnažnog drugostepenog rešenja protivnik predlagača je blagovremeno izjavila reviziju Vrhovnom sudu Srbije  zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

                        Odlučujući o reviziji protivnika predlagača u smislu odredaba čl. 403 i 404. u vezi čl.401. i 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP  

 

 

 

Rev 2239/10

2.

(„Službeni glasnik RS“ br.125/04), koje se primenjuju na osnovu člana 55. stav 2.  Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.111/09), budući da je revizija protivnika predlagača izjavljena pre 29.12.2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da  revizija protivnika predlagača izjavljena protiv  navedenog drugostepenenog rešenja nije dozvoljena.

                         Naime, ciljevi Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece („Službeni list SFRJ“ , Međunarodni ugovori br.7/91) – u daljem tekstu Konvencija, u smislu člana 1., su: a) da obezbedi što hitniji povratak dece nezakonito odvedene ili zadržane u nekoj državi ugovornici; b) da se prava na staranje i viđenje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici.

 

            Postupak za povratak deteta koji sprovode sudovi ili upravni organi je hitan (član 11. stav 1. Konvencije), a posle šest nedelja od dana pokretanja postupka lice iz člana 11. stav 2. ove Konvencije ima pravo da traži obrazloženje zbog odlaganja.

 

                        Prema odredbama člana 12. stav 1. navedene Konvencije, ako je dete nezakonito odvedeo ili zadržano u smislu člana 3. Konvencije, a na dan početka postupka pred pred sudskim ili upravnim organom države ugovornice u kojoj se dete nalazi je proteklo manje od godinu dana od dana nezakonitog odvođenja ili zadržavanja deteta, odnosni nadležni organ će naložiti hitan povratak deteta.

 

            Odluka na osnovu ove Konvencije, u smislu člana 19, u vezi sa povratkom deteta neće se smatrati meritornom o bilo kom pitanju u vezi sa pravom na staranje.

           

            Kako posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o građansko-pravnim aspektima međunarodne otmice dece, na osnovu odredaba člana 1. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP, u postupku izdavanja naloga za povratak deteta primenjuju se opšte odredbe Zakona o vanparničnom postupku, jer se ne radi o sporu za zaštitu povređenog ili ugroženog prava, da bi se neposredno mogle primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku, obzirom na odredbe člana 19. ove Konvencije koja određuje pravnu prirodu naloga o povratku deteta, kao nemeritorne odluke.

 

            Ocenjujući dozvoljenost revizije protivnika predlagača protiv navedene drugostepene odluke u smislu član 412. u vezi člana 27. ZVP, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da postupak izdavanja naloga za povratak deteta u smislu člana 3. i 14. u vezi člana 19. navedene Konvencije po svojoj pravnoj prirodi nema karakter meritorne odluke o pravu na staranje već hitnog izvršnog naloga za povratak deteta kao privremene mere sui generis (privremene odluke posebne vrste), kojom se postupak odlučivanja o pravu na staranje deteta

Rev 2239/10

3.

ne završava i utvrdio da je revizija protivnika predlagača u ovoj vanparničnoj stvari za izdavanje naloga o povratku maloletne dece, državljana RCG na osnovu sudske odluke RCG kao države ugovornice i potpisnice ove Konvencije, nedozvoljena.

                        Iz iznetih razloga  Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz čl. 404. i 412. ZPP  u  vezi sa čl. 27. i 30. ZVP odlučio kao u izreci.

                       

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević, s.r.