Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 107/19 04.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, u stavu drugom, u stavu trećem i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, u odbijajućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Troškove sastava odgovora na reviziju i sudske takse za odgovor na reviziju je tražio i opredlio.

Ispitijući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18) i člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15, 12/16), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. sav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da u postupku pred drugostepenim sudom odluka nije doneta nakon održane rasprave pred tim sudom, dok bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ne predstavlja propisan razlog za izjavljivanje revizije članom 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na kom je zasnovana pobijana odluka, u Dnevnom listu „Alo“ od ... 2015. godine, na strani 4., objavljen je članak sa naslovom „...“ i podnaslovom „...“, sadržine: „...!“. Sindikat „Sloga“ Doma zdravlja u ..., podneo je krivičnu prijavu protiv AA, predsednice Upravnog odbora te ustanove, zbog sumnje da ju je oštetila za 500.000,00 dinara. GG, predsednik tog sindikata, kaže za „ALO“, da je AA samoinicijativno donela odluku da se direktoru dr DD i njegovom zameniku dr BB uvećaju plate za 30% za mart, april i maj – Podneli smo krivičnu prijavu jer je AA nezakonito povećala plate, više puta smo je upozoravali na to da nema para za radnike i menadžment, kao i da se svako uvećanje plata kosi sa interesima naše zdravstvene ustanove …. Ona se oglušila o sve što smo joj mi rekli - kaže GG ... S druge strane, dr DD, direktor Doma zdravlja ..., kaže za „ALO“ da nije obavešten o krivičnoj prijavi protiv tužilje, niti mu se bilo ko od članova Sindikata „Sloga“ obraćao u vezi sa tom temom. Sindikat zloupotrebljava svoja prava i ne želim to da komentarišem, izjavio je DD...

Odlukama Upravnog odbora Doma zdravlja ... od 26.03.2015. godine i 28.05.2015. godine, vd direktoru Doma zdravlja ... prof dr DD i zameniku direktora dr ĐĐ uvećane su zarade za mart. april i maj 2015. godine u iznosu od 30%. Navedene odluke su donete na Sednici Upravnog odbora održane 26.03.2015. godine, 27.04.2015. godine i 28.05.2015. godine, kojima je pored ostalih, prisustvovala tužilja, kao predsednik Upravnog odbora, a na sednici održanoj 28.05.2015. godine, prisustvovao je i GG, predsednik Sindikata „Sloga“. Dana 24.06.2015. godine Sindikalna organizacija „Sloga“ Doma zdravlja ... podnela je krivičnu prijavu protiv tužilje zbog krivičnog dela zloupotrebe odgovornog lica kao predsednika Upravnog odbora Doma zdravlja, koja je kasnije nakon provere navoda od strane nadležnih organa i objavljivanja spornog teksta odbačena.

Informacije su preuzete sa sajta Sindikata „Sloga“, iz objavljenog zvaničnog saopštenja predesednika tog sidikata GG povodom odluke Upravnog odbora Doma zdravlja Kragujevac o povećanju plata i podnošenju krivične prijave sindikata tim povodom protiv tužilje kao predsednika Upravnog odbora. Pre objavljivanja autor je stupila u kontakt sa GG, od koga je dobila izjavu da je tačno ono što je objavljeno na sajtu, vezano za uvećanje zarada i aktivnost tužilje kao predsednika Upravnog odbora, s tim da joj je pojasnio da je u pitanju dodela stimulacija. Kontaktiran je i direktor Doma zdravlja u ..., koji je izjavio da sindikat zloupotreblja svoja prava. Pre nego je objavljen sporni članak tužilju niko nije kontaktirao, niti je objavljen demanti, koji je tražila zahtevom od ...2015. godine. Tužilja ne spori postojanje krivične prijave ni tačnost sadržine njenih navoda na način na koji su objavljeni na sajtu sindikata.

Tuženi BB je odgovorni urednika štampanog medija u kome su objavljene infomacije koje su predmet zahteva za ispravku. Tužilja je objavljenim informacijam učinjena prepoznatljivom kao predsednik Upravnog odbora odnosnog doma zdravlja, uz navođenje imena i prezimena.

Tužilja tužbom traži, ispravku informacija objavljenih spornih tekstom „da postoji sumnja da je ustanovu oštetila za pola miliona dinara“, kao i „da je samoinicijativno i nezakonito povećala plate“, tvrdeći da su tako objavljene informacije neistinite i nepotpune. Prema utvrđenju, objavljena informacija da je tužilja kao predsednica Upravnog odbora Doma zdravlja u ... „samoinicijativno donela odluku o povećanju plata“ nije istinita, pa je u odnosu tu infromaciju pravnosnažno odlučeno usvojanjem zahteva tužilje za ispravku.

U odnosu na zahteve za ispravku objavljenih informacija „ da postoji sumnja da je ustanovu oštetila za pola miliona dinara“, kao i „da je nezakonito povećala plate“, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima, odlučili odbijanjem zahteva, nalazeći da se radi o istinitim, potpunim i verno prenetim informacijama.

Revizija neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava u navedenom pobijanom delu u pogledu primene člana 84 Zakona u vezi člana 9 i 73. Zakona o javnom informisanju i medijima. Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM) pravo na ispravku pripada licu čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom, koje može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku naredi da, bez naknade, objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete, pri čemu se u parnici radi objavljivanja ispravke raspravlja o neistinitosti, nepotpunosti ili netačnosti prenete informacije (član 84 stav 1. i 2. Zakona). Svojstvo informacije, kao istinite, potnune i verno prenete informacije određuje primenjeni standard dužne novinarske pažnje pre njihovog objavljivanja i bliže je određen članom 9. ZJIM, koji propisuje da su urednik i novinar dužni da sa pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju, ili ličnosti, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost, kao i da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno. Standrad dužne novinarske pažnje ceni se zavisno od okolnosti svakog konkretnog slučaja, jer je reč o postupanju po pravilima novinarske struke, a ne o kriterijumima sudskog utvrđivanja istine. Istovremeno, ZJIM sadrži izričitu zabranu povrede pretpostavke nevinosti u članu 73., koji propisuje da u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti sudstva, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda.

U konkretnom slučaju, objavljene informacije „da postoji sumnja da je tužilja ustanovu oštetila za pola miliona dinara“, kao i „da je nezakonito povećala plate“, predstavljaju doslovno prenete navode sa zvaničnog saopštenja Sindikata „Sloga“ objavljenog na sajtu te sindikalne organizacije, bez dodatnih komentara i pridruživanja tvrdnji novinara, kao autora. U saopštenju stoji da je isto objavio GG predsednik sindikata u ime sindikalne organizacije. Saoštenje sadrži navode o sadržini krivične prijave koju je sindikat podneo protiv tužilje -„ ... da postoji sumnja da je tužilja ustanovu oštetila za pola miliona dinara“, koji su praćeni navodima o iznetom mišljenju predsednika sindikata GG o tome koji su razlozi bili povod njenog podnošenja - „.. nezakonito povećala plate“. Pre objavljivanja, provera ovih navoda vršena je kontaktiranjem GG lično, koji je potvrdio njihovu autentičnost i tačnost, pa su mu isti spornim tekstom opravdano pripisani kao imenovanom izvoru. Radi se o kredibilnom izvoru, koji je po poziciji predsednika u sindikalnoj organizaciji, istu predstavljao, te svakako imao neposredna i pouzdana saznanja o njenim aktivnostima, kao i aktivnostima Upravnog odbora na sednicama kojim je predsedavala tužilja. Ispoštovan je i princip da se čuje druga strana, budući da se objavljene informacije odnose na trošenje budžetskih sredstava Doma zdravlja ..., kao ustanove, koju predstavlja direktor te ustanove. Sadržinom njegove izjave, nije izričito osporeno postojanje podnete krivične prijave sindikata protiv tužilje i njene sadržine.

Nije povređena ni pretpostavka nevinosti iz člana 73. ZJIM, na šta revizija neosnovano ukazuje. Podaci sadržani u objavljenim informacijama, da je tužilja oštetila ustanovu za pola miliona dinara i da je odluka o povećanju plata bila nezakonita nisu izneti kao pouzdani, već su iskazani na nivou sumnje, sa jasnom rezervom u pogledu postojanja odgovornosti tužilje. Radi se o verno prenetoj sadržini krivične prijave i iznetom mišljenju imenovanog izvora u kontekstu razloga koji su bili povod sindikata za njeno podnošenje.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, objavljene informacije „da postoji sumnja da je tužilja ustanovu oštetila za pola miliona dinara“, kao i „da je nezakonito povećala plate“ (kao predsednik Upravnog obora navedene ustanove) su istinite, potpune i verno prenete sa aspekta ZJIM, jer su pre objavljivanja proverene sa dužnom pažnjom u smislu člana 9 ZJIM i uz poštovanje zabrane povrede pretpostavke nevinosti. Objavljivanje takvih informacija je opravdano interesom javnosti, s obzirom na ozbiljnost teme kojim se tekst bavi, a javna uloga medija ostvarena. Stoga je zahtev za ispravku u navedenom delu pravilno odbijen nižestepenim odlukama primenom člana 84. ZJIM.

Pravilno je odbijen i zahtev u preostalom delu kojim je iznet komentar tužilje u pogledu njenog ličnog stava o zakonitosti donete odluke Upravnog odbora, jer sadržinski i po obliku ne predstavlja vrednosno jednaku reakciju tužilje, kao ovlašćenog lica, budući da je usmeren na dematovanje, a ne na ispravku objavljene informacije, pa u navedenom delu nema zakonskih uslova za objavljivanje ispravke saglasno zahtevu tužilje, primenom člana 96. ZJIM.

Pravilno je primenjen i član 93 ZJIM, kada je preko dosuđenog do traženog iznosa od 100.000,00 dinara na ime sudskih penala, u odnosu na pravnosnažno usvojen deo zahteva za ispravku, zahtev na ime sudskih penala odbijen kao previsoko postavljen.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučano je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić