Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje maloletne T.T. iz P., čiji je zakonski zastupnik otac D.T. iz P., čiji je punomoćnik K.G., advokat iz P., protiv tužene Opštine Priboj, koju zastupa zakonski zastupnik Opštinski pravobranilac iz Priboja, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1037/15 od 04.09.2015. godine, u sednici održanoj 21.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1037/15 od 04.09.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 1037/15 od 04.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Priboju P 2/15 od 14.07.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana je tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete isplati 25.000,00 dinara, i to zbog pretrpljenih fizičkih bolova nastalih napadom psa lutalice 10.000,00 dinara i za pretrpljeni strah 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.07.2015. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je u preostalom delu tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se pored dosuđenih iznosa na ime naknade nematerijalne štete isplati još 10.000,00 dinara zbog pretrpljenih fizičkih bolova nastalih napadom psa lutalice i za pretrpljeni strah 15.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.07.2015. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da maloletnoj tužilji isplati troškove parničnog postupka od 36.900,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 1037/15 od 04.09.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke, tako što je obavezana tužena da maloletnoj tužilji na ime naknade nematerijalne štete pored iznosa iz stava prvog izreke prvostepene presude isplati još i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova 10.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 15.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.07.2015. godine pa do konačne isplate, te je obavezana tužena da maloletnoj tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 46.300,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da maloletnoj tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati 17.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, u vezi člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14, sa primenom od 31.05.2014. godine), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete zbog ujeda psa lutalice. U konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavom koji je izražen kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, tužena nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 23.01.2015. godine, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 50.000,00 dinara.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o parnici u sporu male vrednosti, s obzirom da je vrednost predmeta spora 50.000,00 dinara, a koja ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, u smislu odredbe člana 468. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu navedeno i bez obzira što je drugostepeni sud preinačio presudu, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, s obzirom da protiv odluke drugostepenog suda u postupku u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.