.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2242/2020
03.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala u Prokuplju, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja o troškovima spora, sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/19 od 23.01.2020. godine, u sednici održanoj 03.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj.
UKIDA SE rešenje o troškovima spora, sadržano u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/19 od 23.01.2020. godine i presudi Osnovnog suda u Prokuplju P 3105/18 od 30.05.2019. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 3105/18 od 30.05.2019. godine, stavovima 1-3 izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda, pa je obavezana tužena da, u korist tužilje, uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO, za period od avgusta 2013. godine do maja 2014. godine i odbačena tužba u pogledu zahteva da sud obaveže tuženu da tužilji dostavi dokaze o izvršenoj uplati doprinosa. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Prokuplju je presudom Gž 2040/19 od 23.01.2020. godine odbio žalbe tužilje i tužene i, stavom prvim izreke, potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, potvrdio je rešenje o troškovima spora sadržano u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 2040/19 od 23.01.2020. godine, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući navedeno rešenje o troškovima spora zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj zbog neujednačene sudske prakse, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Imajući u vidu stanje u spisu, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj iz člana 404. navedenog zakona, jer postoji neujednačena sudska praksa prilikom dosuđivanja troškova parničnog postupka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka, u smislu člana 408., u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.
Tužilja je uspela u ovoj parnici u odnosu na glavni zahtev koji se odnosi na doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na ime novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, u jednom delu je odbačena tužba, dok su o zahtevu za naknadu troškova parničnog postupka nižestepeni sudovi odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a kao razlog za to navode da je vođenje ove parnice bilo necelishodno, odnosno da nije bilo opravdanog interesa za vođenje ove parnice.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. tog zakona je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka tužilji nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Iz iznetih razloga, obe nižestepene odluke o troškovima postupka su ukinute.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe u vezi prava stranke na naknadu troškova parničnog postupka, a u skladu sa kriterijumima uspeha u sporu (član 153. ZPP), krivice u prouzrokovanju troškova (član 155. ZPP) i opredeljenog zahteva (član 163. ZPP) i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
