Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Vesne Subić, Jasminke Stanojević i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u postupku rehabilitacije po zahtevu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Stanisavljević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Više javno tužilaštvo u Beogradu, radi rehabilitacije AA iz ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 1/21 od 12.02.2021. godine, u sednici održanoj 03.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača AA, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 1/21 od 12.02.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača AA, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 1/21 od 12.02.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh 22/19 od 28.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača AA iz ..., kojim je traženo da se utvrdi da su ništave presude Vojnog suda u Sarajevu I K br.131/83 od 17.08.1983. godine, presuda Vojnog suda u Beogradu I K br.197/87 od 20.10.1987. godine i presuda Vrhovnog vojnog suda II K br.76/18 od 07.04.1988. godine, od trenutka njihovog donošenja, kao i da su ništave njihove pravne posledice, te da se predlagač ima smatrati neosuđivanim licem. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 1/21 od 12.02.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba predlagača i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu Reh br.22/19 od 28.09.2020. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu predlagač je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse, rešavanja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana i novog tumačenja prava.

Zakon o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11 ...18/20), u članu 404. stav 1. propisuje da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2).

U konkretnom slučaju, predlagač je 07.12.2016. godine podneo predlog za rehabilitaciju u smislu člana 1. stav 1. tačka 4. Zakona o rehabilitaciji, jer je presudom Vojnog suda u Sarajevu K 131/83 od 17.08.1983. godine oglašen krivim za krivično delo odbijanja primanja i upotrebe oružja iz člana 202. stav 1. KZ SFRJ, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, presudom Vojnog suda u Beogradu K 197/87 od 20.10.1987. godine predlagač je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela neizvršenje i odbijanje izvršenja naređenja iz člana 201. stav 3. KZ SFRJ i osuđen na osam meseci zatvora uslovno na dve godine, a odlukom Vrhovnog vojnog suda K 76/88 od 07.04.1988. godine, ova odluka je preinačena u pogledu kazne tako što je smanjena na šest meseci zatvora uslovno na jednu godinu. Razlog zbog kojeg predlagač traži rehabilitaciju je činjenica što je kao pripadnik verske zajednice Jehovini svedoci zbog svojih verskih uverenja odbio da nosi oružje kao vojnik JNA za vreme služenja vojnog roka 1982. godine, s pozivom na prigovor savesti. Tokom postupka utvrđeno je da je predlagač postao pripadnik verske zajednice Jehovini svedoci krštenjem 19.10.1985. godine. Nižestepeni sudovi su zaključili da predlagač nije dostavio dokaze na okolnost da se pred oficirima i vojnim sudovima pozivao na prigovor savesti, niti na razloge koji ukazuju da je nesposoban za služenje obaveznog vojnog roka u JNA, a u vreme kada je odbio da primi oružje i obuče uniformu nije bio pripadnik verske zajednice Jehovini svedoci. Ceneći razloge istaknute u reviziji, Vrhovni kasacioni sud smatra da je revizija usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog predmeta, što nije razlog za izjavljivanje revizije kao izuzetno dozvoljene. U odnosu na odluke na koje se ukazuje u reviziji, Vrhovni kasacioni sud smatra da nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovom predmetu, te da nema razloga za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u cilju ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija predlagača nije dozvoljena.

Zakon o rehabilitaciji („Sl. glasnik RS“, br.92/2011) u članu 18. stav 3. propisuje da protiv pravnosnažnog rešenja u postupku rehabilitacije nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da u ovom postupku revizija nije dozvoljena, kako je to propisano članom 18. stav 3. Zakona o rehabilitaciji, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, na čiju primenu upućuje član 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić