.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22491/2023
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zijadin Azemi, advokat iz ..., protiv tužene Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava carina – Carinarnica Niš, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3987/2022 od 09.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3987/2022 od 09.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3987/2022 od 09.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 304/21 od 25.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu na ime naknade materijalne štete zbog nezakonito privremeno oduzetog vozila, bliže označenog u ovom stavu izreke, isplati iznos od 160.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko iznosa dosuđenog stavom prvim izreke do traženog iznosa od 199.019,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 75.117,64 dinara sa zakonskom zateznom kamamtom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3987/2022 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade materijalne štete zbog nezakonito privremeno oduzetog vozila, bliže označenog u ovom stavu izreke, isplati iznos od 160.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2022. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu materijalne štete, tako što je isti odbijen, u činjenično- pravnoj situaciji da je presudom Prekršajnog apelacionog suda od 31.07.2017. godine obustavljen prekršajni postupak protiv tužioca usled nastupanja zastarelosti vođenja prekršajnog postupka u kojem mu je privremeno oduzeto kombi vozilo, te isto vraćeno 26.12.2017. godine, bez opisa u kakvom mu se stanju predaje, tako što je isti odbijen sa pozivom na odredbe člana 154, 155. i 172. Zakona o obligacionim odnosima, iz razloga što tužilac nije dokazao u čemu se ogleda nezakonito ili nepravilno postupanje organa tužene, niti postojanje uzročne veze između postupanje organa tužene i štete na vozilu, jer sama obustava vođenja prekršajnog postupka ne predstavlja nezakonit rad organa tužene.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana presuda drugostepenog suda, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. U parnicama radi naknade ove vrste štete, primena materijalnog prava je uslovljena utvrđenim činjeničnim stanjem, koje se ne može osporavati u postupku po reviziji. Pre svega, zahteva se da tužilac dokaže da mu je šteta prouzrokovana u vršenju ili u vezi sa vršenjem funkcija državnog organa, koji rad se može smatrati prekoračenjem, zloupotrebom ili pogrešnom primenom datih ovlašćenja, te postojanje uzročno-posledične veze između takvih radnji i predmetne štete. U protivnom, nema osnova traženju naknade štete. S tim u vezi, u ovom slučaju je odlučeno u skladu sa sudskom praksom po navedenom pravnom institutu, mimo kojih nema potrebe za razmatranjem drugih pravnih pitanja.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 02.03.2019. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 359.379,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
