.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22493/2023
12.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici advokati Zajedničke advokatske kancelarije „Đorđević“ iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Lajoš Oros advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1172/23 od 10.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1172/23 od 10.05.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1172/23 od 10.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Senti P 227/22 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio utvrđenje da je kupoprodajnim ugovorom stekao pravo vlasništva na poljoprivrednom zemljištu upisanom u list nepokretnosti 4319 KO ..., parceli 6664/5, njiva druge klase površine 2 hektara 86 ari 52m². Stavom drugim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilac na osnovu održaja stekao pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu koje je uvedeno u list nepokretnosti 4319 KO ..., parcela 6664/5, njiva druge klase površine 2 hektara 86 ari 52m² i tuženi obavezani da trpe da se na osnovu ove presude i po njenoj pravnosnažnosti u Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Senta izvrši uknjižba prava vlasništva tužioca na navedenoj nepokretnosti. Stavom trećim izreke, obavezane su tužene da nadoknade tužiocu sve troškove sudskog postupka u iznosu od 89.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana donošenja odluke, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1172/23 od 10.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Senti P 227/22 od 02.03.2023. godine u pobijanom usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene su, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija predviđena navedenom zakonskom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i dozvoljena je ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmatrati pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Predmet spora su zahtevi za utvrđenje prava svojine tužioca na parceli 6664/5 upisane u list nepokretnosti 4319 KO ..., po osnovu kupoprodajnog ugovora Ov 2203/94 od 30.08.1994. godine (prvi – osnovni tužbeni zahtev), odnosno održaja (drugi – eventualni tužbeni zahtev).
Označena parcela je rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta Opštine Senta od 09.05.1994. godine koje je ispravljeno zaključkom od 12.09.1994. godine, donetim na osnovu Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, data kao naknada GG za zemljište oduzeto njenom pravnom prethodniku. Označeno rešenje nije dostavljeno zemljišno-knjižnom odeljenju Opštinskog suda u Senti radi upisa prava svojine GG. Kupoprodajnim ugovorom Ov 2203/94 od 30.08.1994. godine tužilac je predmetno zemljište kupio od prodavca GG i bio je uveden u njegov posed 12.09.1994. godine od strane Opštinske komisije za vraćanje zemljišta. Tužilac se od tada nalazi u nesmetanom posedu zemljišta, ali se nije upisao kao vlasnik u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti. Tužene su katastru nepokretnosti upisane kao suvlasnice sporne parcele, na osnovu rešenja Agencije za restituciju od 06.07.2016. godine, odnosno 26.08.2016. godine.
Po oceni Vrhovnog suda, o posebnoj reviziji tuženih u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi novog tumačenja prava. Nižestepeni sudovi su utvrdili pravo svojine tužioca po osnovu održaja, pravilno zaključivši da je njegova državina bila zakonita (član 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) jer je zasnovana na ugovoru o kupoprodaji zaključenim sa prodavcem koji je pravo svojine na tom zemljištu stekao na osnovu odluke državnog organa (član 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa) i savesna (član 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa), a rokovi za sticanje prava svojine održajem propisani članom 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa protekli su pre donošenja rešenja Agencije za restituciju, na osnovu kojih su tužene stekle pravo svojine na istom zemljištu.
Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično pravnim sporovima koje bi, zbog drugačijeg presuđenja, ukazivale na potrebu da se odlučivanjem o posebnoj reviziji tuženih ujednači sudska praksa. S obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, to je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Revizija tuženih nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP jer je vrednost predmeta spora označena u tužbi (član 33. stav 3. ZPP) iznosom od 100.000,00 dinara niža od vrednosti koja je po označenoj odredbi merodavna za dozvoljenost revizije.
Iz tog razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
