Odlučujući o predlogu tuženog za ponavljanje postupka, nižestepeni sudovi su predlog odbili, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se ne radi o novim dokazima na osnovu kojih bi se moglo dozvoliti ponavljanje postupka, budući da postupak u predmetu na koji se tuženi poziva u svom predlogu je pokrenut 30.06.2010. godine, dok je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut kasnije, odnosno 15.10.2010. godine, te da su dokazi na koje se tuženi poziva mogli biti upotrebljeni u redovnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom tuženog osnovano se ukazuje da su nižestepena rešenja zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, s obzirom da nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, sa kojih razloga rešenja imaju nedostataka zbog kojih se ne mogu ispitati.

Članom 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09), koji se u ovom slučaju ima primeniti na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Tuženi je 17.01.2014. godine podneo predlog za ponavljanje postupka, jer je istog dana saznao da je pred Osnovnim sudom u Vranju, Sudskom jedinicom u Bujanovcu vođen parnični postupak po tužbi ovde tužioca u vezi isplate kupoprodajne cene za isto putničko motorno vozilo, te da je po pravnosnažno okončanom postupku saznao za nove činjenice i stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi za njega mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ovom postupku. Nižestepeni sudovi su predlog odbili, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se ne radi o novim dokazima na osnovu kojih bi se moglo dozvoliti ponavljanje postupka, budući da postupak u predmetu na koji se tuženi pozvao u svom predlogu je pokrenut 30.06.2010. godine, dok je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut kasnije, 15.10.2010. godine, te da su dokazi na koje se tuženi pozvao mogli biti upotrebljeni u redovnom postupku.

S obzirom da nižestepeni sudovi nisu naveli razloge na osnovu čega su smatrali da je od uticaja na odluku o predlogu za ponavljanje postupka činjenica da je postupak u predmetu na koji se tuženi pozvao u svom predlogu za ponavljanje postupka pokrenut pre ovog postupka, odnosno da je tuženi i pre mogao imati saznanje o tom postupku, pa kako nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, to nižestepena rešenja imaju nedostatak zbog kojih se ne mogu ispitati. Naime, da bi se izveo pouzdan zaključak o tome da li je tuženi saznao za nove činjenice ili našao ili stekao mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi za njega mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku nije bilo dovoljno utvrditi kada je tužba u tom postupku podneta, već kada je tuženi za te činjenice mogao da sazna, odnosno nije utvrđeno da li je tuženi za te činjenice mogao da sazna do pravnosnažnog okončanja ovog postupka.Naime, tuženi je tokom postupka, čije se ponavljanje traži osporio da je pasivno legitimisan, navodeći da nikada nije bio u Pančevu, da ne zna gde je sedište tužioca, da ne poznaje vlasnika tužioca, da nikada nije primio račun br. .. i da nije osigurao vozilo koje je kupljeno od tužioca, a u predlogu je ukazao da je u vezi kupoprodaje vozila, za koje je tužilac tvrdio da mu je prodao, vođen postupak pred istim sudom po tužbi ovde tužioca protiv BB.

Stoga su oba nižestepena rešenja ukinuta i odlučeno da se predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 406. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić