Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Janković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4432/19 od 28.11.2019. godine, u sednici veća održanoj 27.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4432/19 od 28.11.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4432/19 od 28.11.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 177/19 od 28.08.2019. godine i dopunskom presudom od 14.10.2019. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog narušavanja ličnog i porodičnog života, za trpljenje neizvesnosti, neodgovaranja državnih organa i namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njenog sina rođenog dana 11.05.1994. godine u Rumi, zbog reakcije i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresevanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njenog deteta, isplati 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude do isplate, da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, kao i da tužilji naknadi troškove sudske takse na tužbu i presudu u iznosu od po 55.050,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4432/19 od 28.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi P 177/19 od 28.08.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila posebnu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatni i porodični život. Nadležni organi tužene nisu omogućili tužilji da sazna istinu o statusu svog deteta rođenog 1994. godine u porodilištu, što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo, kao što joj je saopšteno, već da je nestalo iz državnog porodilišta. O pravu tužilje, sudovi su odlučili neposrednom primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Revizijski sud posebno ukazuje da nije bilo mesta primeni odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“ br. 18/20 od 03.03.2020. godine), koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a primenjuje se istekom roka od tri meseca od dana stupanja na snagu, jer je postupak prvnosnažno okončan 2019. godine, dok je navedeni zakon je stupio na snagu 2020. godine i ne može se retroaktivno primenjivati u odnosu na činjenice o statusu dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustvanova, kao i za pravičnu naknadu nematerijalne štete. Revident ukazuje na procesna pitanja konkretnog spora, a posebna revizija u smislu člana 404. stav 1.ZPP, može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Obrazloženja pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva ne odstupaju od sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni prava, tako da po oceni revizijskog suda, ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena ni kao redovna.

Tužba je podneta 22.03.2019. godine, radi naknade nematerijalne štete. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 1.250.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom da je vrednost predmeta spora pobijanog dela ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Tužilji nisu priznati troškovi sastava odgovora na reviziju, jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić