Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Drugostepeni sud je na osnovu člana 383. stav 3. i 4. ZPP otvorio raspravu i odlučio o tužbenom zahtevu. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca, sada pok. GG je bio lišen slobode usled pokretanja krivičnog postupka zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu sa AA. Rešenjem istražnog sudije Ki 33/09 od 13.04.2009. godine, sada pok. GG je bio određen pritvor u trajanju od 12 dana u periodu od 11.04.2009. godine do 22.04.2009. godine. Presudom Osnovnog suda u Vranju K 2211/10 od 02.02.2011. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda Kž1 1687/12 od 29.11.2012. godine, sada pok. GG je oslobođen od optužbe da je izvršio navedeno krivično delo. U vreme pritvaranja on se bavio taksi prevozom i imao je registrovanu radnju za obavljanje te delatnosti. Pokojni GG je, kao tužilac, smatrao da je usled neosnovanog lišenja slobode pretrpeo materijalnu štetu zbog nemogućnosti obavljanja delatnosti taksi prevoznika, te da je tužena dužna da mu naknadi štetu u visini zarade koju bi ostvarivao kao taksi prevoznik, ali i štetu po osnovu razlike zarade koju bi ostvarivao kao taksi prevoznik i penzijskih primanja, s obzirom da je rešenjem Fonda PIO od 20.08.2012. godine kod njega utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti i da je ostvario pravo na penziju. U toku postupka pok. GG je preminuo, a tužioci su oglašeni za njegove zakonske naslednike na zaostavštini koju čini, između ostalog, i potraživanje koje je predmet ovog spora. Nalazom i mišljenjem veštaka psihijatra utvrđeno je da se pok. GG do 2009. godine nikada nije javljao psihijatru i da je nakon pritvora počeo da se leči kod psihijatra, da se njegovo somatsko stanje pogoršavalo stalno i progresivno i da je rezultiralo potpunim gubitkom njegove radne sposobnosti i dovelo do umanjenja opšte životne sposobnosti, zbog čega je 20.08.2012. godine kod njega nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti kao posledica bolesti. Pokojni GG je bolovao od šećerne bolesti od 1997. godine, a nakon pritvora, s obzirom da se njegovo somatsko stanje pogoršavalo sa tableta je prešao na insulinsku terapiju u lečenju osnovne bolesti u maju 2009. godine, usled čega je više puta hospitalizovan. Veštak neuropsihijatrijske struke Nela Stanojev je na ročištu pred drugostepenim sudom dala mišljenje da je boravak u pritvoru, kao stresna situacija, kod pokojnog GG dovela do pogoršanja njegove osnovne bolesti – dijabetesa i da je isti bio okidač za prelazak na insulinsku terapiju, da je kasnija hronologija pogoršanja zdravstvenog stanja pok. GG u konačnom dovela i do gubitka njegove radne sposobnosti. U konkretnom slučaju kao stresni događaj je bio pritvor. Visina izgubljene zarade i razlike između zarade koju bi ostvarivao sada pok. GG i visine penzije utvrđena je od strane veštaka ekonomsko-finansijske struke.

Prvostepeni sud je, nakon dopunskog nalaza veštaka Nele Stanojev, usvojio tužbeni zahtev uz zaključak da sada pok. GG nije mogao da se bavi svojom delatnošću zbog lišavanja slobode i oduzimanja vozila, a kasnije i zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, te da postoji uzročno-posledična veza između štete koju je pretrpeo i koja je predmet tužbenog zahteva i radnji organa tužene, usled neosnovanog lišenja slobode.

Drugostepeni sud je otvorio raspravu i ponovo pročitao dokaze koje je izveo prvostepeni sud i zaključio, suprotno prvostepenom sudu, da ne postoji uzročno- posledična veza između štete koju je sada pok. GG pretrpeo i potpunog gubitka radne sposobnosti, a koja bi bila izazvana neosnovanim lišenjem slobode koje je trajalo 12 dana, te da tužioci nisu dokazali osnovanost svog potraživanja i sa tih razloga je odbio tužbeni zahtev.

Vrhovni sud nalazi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Pravni osnov potraživanja tužilaca kao pravnih sledbenika sada pok. tužioca GG je naknada materijalne štete u vezi sa neosnovanim lišenjem slobode sada pok. GG sa tvrdnjom da je neosnovani pritvor imao za posledicu pojavu depresije kod pok. GG i prelazak na insulinsku terapiju u lečenju dijabetesa.

Kod utvrđenog da se pok. GG do 2009. godine nikada nije javljao psihijatru i da je nakon pritvora počeo da se leči kod psihijatra, da je boravak u pritvoru kao stresna situacija dovela do pogoršanja njegove osnovne bolesti – dijabetesa i da je isto bilo okidač za prelazak sa oralne na insulinsku terapiju osnovne bolesti i kasnije pogoršanja zdravstvenog stanja što je dovelo do gubitka radne sposobnosti, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je i pored ukazivanja Vrhovnog suda u odluci Rev 11980/2022, propustio da nalaz i mišljenje veštaka psihijatra u pogledu nastanka, početka lečenja kod psihijatra i pogoršanja osnovne bolesti sada pok. GG ceni u odnosu na tvrdnju da je pritvor imao upravo za posledicu pogoršanje somatskog stanja pokojnog GG što se odrazilo i na pogoršanje osnovne bolesti – dijabetesa. Stoga, drugostepeni sud iako je zakazao raspravu i imao mogućnost da u smislu člana 313. ZPP pozove veštaka psihijatra i razjasni eventualne nejasnoće koje se odnose na početak lečenja sada pok. GG psihijatrijskih bolesti i uticaj tih bolesti na pogoršanje osnovne bolesti, a time i gubitak radne sposobnosti i postojanja uzročno posledične veze između štete koju je pretrpeo i radnje organa tužene zbog neosnovanog lišenja slobode, na šta je ukazano revizijskom odlukom od 15.06.2023. godine, drugostepeni sud je propustio da ove činjenice utvrdi, a što je od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava. Teret dokazivanja eventualne veze između osnovne bolesti sada pok. GG i gubitka radne sposobnosti, a kod iznetog nalaza i mišljenja veštaka psihijatrijske struke da je boravak u pritvoru bio okidač za pogoršanje osnovne bolesti i kasnije gubitka radne sposobnosti, bio je na strani tužene.

Drugostepeni sud navodi da je pokojnom GG oduzeto vozilo i izdata potvrda o oduzimanju vozila 11.04.2009. godine, da je to učinjeno u skladu sa članom 82. stav 6. ZKP, a da je vozilo vraćeno po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka, ne izjašnjavajući se pri tome da li je i tačno kada vozilo vraćeno pokojnom GG.

S obzirom da drugostepeni sud nije razjasnio nejasnoće u nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke – psihijatra na koje ukazno ovim rešenjem, nije utvrdio ni činjenice u pogledu momenta vraćanja vozila pokojnom GG, a pravilna primena materijalnog prava je zavisila od utvrđenja ovih činjenica, to je drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i nakon što potpuno utvrdi činjenično stanje pravilnom primenom materijalnog prava doneće pravilnu odluku.

Ukinuta je odluka o troškovima postupka i ista zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković