.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2258/2019
26.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Lenić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, Filijala u Nišu, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 532/19 od 14.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 26.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 532/19 od 14.02.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 532/19 od 14.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 9863/17 od 27.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena Nacionalna služba za zapošljavanje RS, Filijala Niš da u korist tužilje AA iz ..., na ime manje uplaćenih doprinosa za PIO, nadležnom Fondu PIO, za period od marta 2013. godine zaključno sa junom 2013. godine uplati doprinose na mesečne osnovice u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke, i to po stopi i osnovici na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 29.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 532/19 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 9863/17 od 27.11.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o samostalnom tužbenom zahtevu tužilje prema tuženoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na isplaćene iznose naknade za vreme nezaposlenosti, u izvršenju pravnosnažne presude kojom su ti iznosi dosuđeni.
Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 12.03.2019. godine, o pravnoj prirodi zahteva i nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje. Prema ovom pravnom stavu (kojim je izmenjen i dopunjen Zaključak Vrhovnog kasacionog suda usvojen na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.03.2010. godine) sud je nadležan da u parničnom postupku odlučuje o zahtevu zaposlenog lica ili lica koje je korisnik naknade za vreme privremene nezaposlenosti da poslodavac ili Nacionalna služba za zapošljavanje uplate doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora. Takav pravni stav izražen je i u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 5447/2018 od 26.12.2018. godine.
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba, sa zahtevom korisnika naknade za vreme nezaposlenosti protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje za uplatu doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja, je podneta 06.12.2017. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
