.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22611/2023
27.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oba iz sela ..., ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivan Savić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Bogosav Samardžić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5132/2020 od 19.01.2023. godine, u sednici održanoj 27.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5132/2020 od 19.01.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5132/2020 od 19.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3576/2014 od 14.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca, kojim su tražili da sud utvrdi da je ništav ugovor o razmeni nepokretnosti zaključen 02.09.2010. godine između AA, BB i VV i overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod br. Ov. .../... . Stavom drugim izreke, tužioci su oslobođeni plaćanja sudskih taksi. Stavom trećim izreke, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 235.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5132/2020 od 19.01.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3576/14 od 14.02.2020. godine, u stavu prvom izreke, i u delu stava trećeg izreke, kojim su obavezani tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 235.500,00 dinara, i u tom delu je žalba tužilaca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 3576/14 od 14.02.2020. godine, u preostalom delu u pogledu odluke o kamati, tako što su obavezani tuženi da tuženom na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka isplate zakonsku zateznu kamatu počev od dana nastupanja uslova za izvršenje, pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti ugovora o razmeni nepokretnosti zaključenog između parničnih stranaka 02.07.2010. godine, u zakonom propisanoj formi, sudski overenog koji sadrži sve bitne elemente ugovora o razmeni, u smislu odredbe člana 552. i 553. Zakona o obligacionim odnosima. Odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Revidenti u reviziji ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374.stav 2.tačka 12. Zakona o parničnom postupku, a to nisu razlozi zbog kojih posebna revizija može da se izjavi, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. istog Zakona.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije revidenata na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužioci su podneli 18.11.2014. godine, a vrednost predmeta spora je 1.750.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilaca nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
