U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik mr Nemanja Jolović, advokat u ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Milan Ćurčić, advokat u ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 14/20 od 14.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 14/20 od 14.01.2020. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi P2 34/19 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak parničnih stranaka; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se maloletni VV poveri tužiocu-protivtuženom (u daljem tekstu: tužilac) radi samostalnog vršenja roditeljskog prava uz održavanje ličnih odnosa sa tuženom-protivtužiljom (u daljem tekstu: tužena) prema odluci suda i da se obaveže tužena da na ime dečijeg izdržavanja plaća 10.000,00 dinara mesečno počev od 20.02.2019. godine, pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi, dospele iznose odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate; stavom trećim izreke maloletni VV je poveren tuženoj radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i određeno da je prebivalište deteta na adresi majke; stavom četvrtim izreke određeno je da će maloletni VV sa ocem lične odnose održavati tako što će ga otac preuzimati i vraćati na adresu majke svaki drugi vikend od petka od 18.00 časova do nedelje do 18.00 časova, polovinu zimskog raspusta, 15 dana neprekidno letnjeg raspusta, svaki drugi Božić, Novu godinu, Uskrs i dečiji rođendan i očevu krsnu slavu; stavom petim izreke obavezan je tužilac da na ime dečijeg izdržavanja plaća mesečno 10.000,00 dinara počev od 22.02.2019. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, do 5. u mesecu za tekući mesec na tekući račun tužene, neisplaćene iznose u roku od 15 dana; stavom šestim izreke odbijen je deo protivtužbenog zahteva na ime dečijeg izdržavanja u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno; stavom sedmim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 14/20 od 14.01.2020. godine po žalbi tužioca je preinačena prvostepena presuda u delu stava četvrtog izreke tako što je određeno da će maloletni VV kod tužioca provoditi polovinu svih raspusta, dok je potvrđena u stavovima drugom, trećem, petom i sedmom izreke i preostalom delu stava četvrtog izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku parničnih stranaka rođen je maloletni VV ...2010. godine. Tužilac AA iz prvog braka ima dve kćerke GG, rođenu 1998. godine, i maloletnu DD, rođenu 2004. godine, koje žive sa majkom.

Tužilac je osnivač „ĐĐ“ doo. Tužena je završila višu ekonomsku školu, a za vreme trajanja zajednice života sa tužiocem nije bila zaposlena, već je brinula o detetu. Parnične stranke su sa sinom do prestanka zajednice života 01.02.2019. godine živele u kući u selu ... kod ..., a sada tužena sa maloletnim detetom živi u zajedničkom domaćinstvu sa svojim roditeljima u ... . Obe stambene jedinice su uslovne za život maloletnog VV. Maloletni VV je učenik drugog razreda osnovne škole u ..., a za zadovoljenje njegovih mesečnih potreba neophodno je izdvojiti iznos od 20.000,00 dinara.

Tužiocu AA je 01.02.2019. godine PU Arilje izrekla hitnu meru privremene zabrane da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja u porodici BB, a rešenjem Osnovnog suda u Požegi broj NP 16/19 od 01.02.2019. godine navedena hitna mera je produžena do 02.03.2019. godine.

Prema nalazima i stručnim mišljenjima Centara za socijalni rad u Čačku i Arilju obe parnične stranke imaju očuvane roditeljske kapacitete, a maloletnog VV, koji je emocionalno opredeljen za život sa majkom, treba poveriti majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i odrediti način održavanja ličnih odnosa sa ocem koji je predložio CSR u Čačku.

Nižestepeni sudovi su maloletnog VV poverili tuženoj radi samostalnog vršenja roditeljskog prava jer se u potpunosti integrisao i adaptirao na školsko i životno okruženje u ..., a majka poseduje adekvatne roditeljske kompetencije i jer su tuženom izrečene hitne mere po prijavi za nasilje u porodici. Drugostepenom presudom je preinačena odluka o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem tako što je određeno da će kod tužioca provoditi polovinu svih raspusta jer će tako imati priliku da razvija odnos sa ocem i njegovom širom porodicom. Nadalje, tužilac je obavezan da plaća dečije izdržavanje u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno imajući u vidu da je zdravstveno i radno sposoban i zaposlen.

Revizijske navode kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 1. u vezi članova 8, 315. stava 2. i 383. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao jer pred drugostepenim sudom nije otvarana rasprava da bi navedene bitne povrede mogle biti učinjene, već je drugostepeni sud prihvatio razloge koje je prvostepeni sud dao za utvrđene bitne činjenice.

Prvostepeni sud, shodno članovima 7. i 313. ZPP, odlučuje o tužbenom zahtevu na osnovu činjenica koje je razmotrio i utvrdio u toku postupka, pa ni Vrhovni kasacioni sud odlučujući o reviziji ne može razmatrati izveštaj psihologa od 12.02.2020. godine, dostavljen uz dopunu revizije, koji ni prvostepeni sud nije razmatrao jer je sačinjen nakon zaključenja glavne rasprave.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ističe da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Shodno članu 270. Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", br. 18/05...6/15) sud je dužan da, pre nego što donese odluku o vršenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje od ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Na osnovu nalaza i mišljenja CSR u Arilju i Čačku utvrđeno je da su obe parnične stranke podobne za samostalno vršenje roditeljskog prava, ali da je u najboljem interesu maloletnog VV da bude poveren majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Maloletni VV se prilagodio životnoj i društvenoj sredini u porodičnom domaćinstvu majke i njenih roditelja u kojem živi od početka februara 2019. godine i pri tome je i sam emocionalno opredeljen za život sa majkom. Mišljenju i želji maloletnog VV da nastavi život sa majkom treba posvetiti pažnju u smislu članova 65. i 266. PZ, bez obzira na to što nema 15. godina života kada bi mogao sam da odluči sa kojim roditeljem će živeti (član 60. stav 4. PZ), jer je CSR u Čačku, kao stručna ustanova, procenio da je dovoljno zreo da formira svoje mišljenje. Istovremeno, tužena je pažljiva i nežna majka koja dozvoljava detetu da izrazi misli i osećanja i uz koju se dete oseća prihvaćeno i voljeno. Iste osećaje maloletni VV gaji i prema roditeljima tužene sa kojima živi u zajednici. U takvoj situaciji bilo bi necelishodno poveriti maloletno dete tužiocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i na taj način ga ponovo izmeštati iz sredine u kojoj se uspešno prilagodilo, bez obzira na to što ni roditeljske kompetencije tužioca nisu snižene. Ličnost tužene su procenjivala stručna lica koja nisu ukazala da postoji sumnja da tužena konzumira opijate, već su, naprotiv, ustanovili da je podoban roditelj. Tužilac nije priložio materijalne dokaze kojima bi učinio verovatnim svoje navode da tužena koristi opijate. Stoga su nižestepeni sudovi osnovano zaključili da nije potrebno izvoditi dokaz veštačenjem tužene radi utvrđivanja tih okolnosti. Shodno iznetom, odluka o vršenju roditeljskog prava doneta je na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i u najboljem interesu maloletnog deteta u skladu sa članovima 6. stavom 1. i 266. stavom 1. PZ. Roditeljsko pravo postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. PZ), a sadašnji interes maloletnog VV je da nastavi da živi u sredini u kojoj je adaptiran i među osobama kojima je emocionalno privržen. Zbog toga se maloletno dete ne može poveriti tužiocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava uprkos postojanju njegovih roditeljskih kompetencija.

Odluka o načinu održavanja ličnog odnosa tužioca i maloletnog VV doneta je na osnovu predloga CSR u Čačku i pravilne primene članova 61. u vezi članova 6. stava 1. i 266. stava 1. PZ. Odluka o dečijem izdržavanju doneta je na osnovu pravilne primene člana 160. PZ na utvrđene činjenice o potrebama maloletnog VV, kao poverioca izdržavanja, i tužioca, kao dužnika izdržavanja.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stava 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Primenom člana 165. stava 1. ZPP u vezi članova 153. i 154. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužilac nije uspeo u tom postupku, a odgovor na reviziju koji je podnela tužena nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić