U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca B.M. iz V., čiji su punomoćnici LJ.A. i S.S., advokati iz N.S., protiv tuženog PP S.K. AD V., čiji je punomoćnik M.B., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1253/15 od 03.09.2015. godine, u sednici održanoj 13.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1253/15 od 03.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 4630/13 od 20.03.2015. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog smrti bliskog lica isplati 800.000,00 dinara, kao i troškove postupka, sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 210.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1253/15 od 03.09.2015. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica isplati iznos od 400.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2015. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka od 90.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2015. godine do isplate, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena. Obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka isplati 20.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.09.2015. godine do isplate, dok je preko dosuđenog iznosa do zahtevanog zahtev za isplatu troškova odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na neku drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rođeni brat sada pok. D.M., sa kojim je živeo u zajedničkom domaćinstvu. Pok. D.M. je bio zaposlen kod tuženog po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i radio je kao manipulant u stočarskoj proizvodnji. Dana 25.09.2008. godine radio je u popodnevnoj smeni na farmi RJ S. na tretiranju – prskanju silaže u betonskim podnim „trenč silosima“. Ova radna operacija nije navedena za radno mesto manipulanta u stočarstvu ni u Pravilniku o radnim mestima, kao ni u Proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini od 31.03.2008. godine, a zadatak mu je usmenim putem saopštio nadređeni tehničar stočarstva. Radni zadatak tretiranje silaže inokulantom se obavlja iz hoda preko nanetog sloja silaže, pre njenog gaženja traktorom i nije predviđeno da se radnik penje na betonski zid silosa da bi izvršio prskanje. Pošto je radio u drugoj smeni, nije sam pripremao vodeni rastvor inokulanta u pumpi, već je pumpu sa rastvorom preuzeo od radnika iz prve smene. Navedenog dana, u dvorišnom prostoru tuženog na betonskoj stazi, od strane radnika tuženog, zatečen je D.M. u ležećem položaju bez svesti sa vidnim povredama glave u predelu leve strane, na leđima, sa desnom rukom ispod tela. Služba hitne medicinske pomoći odmah je izašla na lice mesta, a istog dana od strane dežurnog istražnog sudije Opštinskog suda u Vrbasu izvršen je uviđaj na licu mesta i sačinjen zapisnik Kri 183/08. Istražni sudija je na licu mesta na betonskoj stazi oko 20m iza ćelija predviđenih za smeštaj silaže zatekao dva traga nalik na krv na međusobnoj udaljenosti od oko 5m. Između prve i druge ćelije zatekao je jednu bocu za tretiranje silaže žute boje. Tokom prevoza do bolnice D.M. imao je epileptični napad, a na odeljenje hirurgije u Novom Sadu donet je bez svesti (moždana koma), sa teškim telesnim povredama u vidu razderotine temenog dela sa leve strane i sa velikim krvnim podlivom, a tokom pregleda od strane hirurga imao je „epi“ napad. U toku noći između 25. i 26.09. na odeljenju neurohirurgije izvršena je operacija, a prebačen je na Kliniku za anesteziju i intenzivnu terapiju u Novom Sadu u veoma teškom stanju, gde je 03.10.2008. godine preminuo. Povodom predmetnog događaja, inspektor rada je 29.09.2008. godine sačinio zapisnik i naveo da je izvor povrede na radu pad na betonski pult, da je uzrok udarac glave o beton, dok uzroci pada nisu poznati. U zdravstvenim kartonima za D.M. i medicinskoj dokumentaciji vođenoj pre predmetnog događaja nema podataka da se lečio od epilepsije. Telesne povrede koje su konstatovane kod njega po svojim medicinskim karakteristikama nisu specifične samo za jedan način povređivanja. Lokalizacija i vrsta povreda ne isključuju pad sa visine – kakav je na primer zid za silažu. U sklopu ovog pada mogle su nastati masivne povrede glave, koje su u direktnoj i uzročnoj vezi sa nastupelom smrću. Pad na betonsku podlogu sa istog nivoa se isključuje kao način za nanošenje povreda. Ne isključuje se mogućnost da je nakon zadobijenih povreda leve strane tela prešao put od mesta gde su konstatovana dva traga nalik na krv, do mesta gde je njegovo telo zatečeno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca, jer je zaključio da ne postoji uzročno-posledična veza između delatnosti poslodavca i povređivanja.

Po shvatanju ovog suda, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da postoji osnov odgovornosti tuženog za nastalu štetu. Građanskopravna odgovornost tuženog, kao poslodavca sada pok. D.M., za povredu i štetu koju pretrpi zaposleni na radu ili u vezi sa radom je izvor obligacionog odnosa i poslodavac za nju odgovara po opštim pravilima odgovornosti za štetu iz člana 154. ZOO po osnovu krivice ili po osnovu rizika od opasne stvari ili opasne delatnosti. Odredba člana 173. ZOO propisuje da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću se smatra da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete, dok član 174. ZOO propisuje da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Imajući navedeno u vidu, pravilan je zaključak drugostepenog suda da postoji osnov odgovornosti tuženog za nastalu štetu i da se bazira na odredbama čl. 154, 173. i 174. ZOO i 164. Zakona o radu.

Naime, D.M. je kao radnik tuženog povređen u toku redovnog radnog vremena i na radnom mestu. S obzirom da su povrede, koje su imale smrtni ishod, nastale u uslovima povećane opasnosti, te da su u uzročnoj vezi sa radom kod tuženog, tuženi je odgovoran za nastalu štetu u smislu navedenih zakonskih propisa, te su stoga neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Tuženi nije dokazao da je smrt sada pok. D.M. posledica drugih okolnosti koje nisu povezane sa obavljanjem poslova u okviru radnih prostorija tuženog, pa nema mesta primeni odredbe člana 177. ZOO.

Pravilna je i ocena drugostepenog suda da tužilac shodno odredbi člana 201. stav 2. ZOO ima pravo na novčanu naknadu kao satisfakciju trpljenjima kojima je izložen zbog psihičkih bolova prouzrokovanih smrću bliskog lica - rođenog brata sa kojim je živeo u zajedničkom domaćinstvu. Uvažavajući u vidu težinu slučaja, činjenicu da tužilac njegovom smrću trpi i da će trpeti intenzivne duševne patnje, ali imajući u vidu i druge okolnosti kao i svrhu radi koje se naknada dosuđuje, pravilno je u pobijanoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odmerena naknada ove štete, pri čemu dosuđeni iznos predstavlja pravičnu naknadu tužiocu i odgovarajući je okolnostima slučaja i svrsi radi koje se dosuđuje.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.