U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, oboje iz ... i VV iz sela ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Milinko Trifković, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Dobrić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1310/18 od 12.06.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1310/18 od 12.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1310/18 od 12.06.2019. godine, stavom prvim izreke ukinuta je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5242/17 od 29.06.2017. godine. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa je utvrđeno da su tužioci AA i BB suvlasnici sa po 1/80 idealnih delova i VV sa 1/40 idealnih delova porodične stamene zgrade br. ... u ... ulici br. ... na parceli .../... upisanoj u listu nepokretnosti br. ... KO ..., što je tužena kao suvlasnik sa 6/30 idealnih delova navedene nepokretnosti dužna priznati i trpeti da tužioci na osnovu ove presude u odgovarajući list nepokretnosti upišu svoje pravo svojine. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu kojim su tužioci tražili da se utvrdi pravo suvlasništva preko udela utvrđenih u stavu drugom izreke na porodičnoj stambenoj zgradi br. ... u ... ulici br. ..., bliže određeno u ovom stavu izreke, i zahtev za utvrđenje suvlasništva na katastarskoj parceli .../... ..., njiva II klase površine 15a 17m2, upisane u list nepokretnosti br. ... KO ... . Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 198.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 29.06.2017. godine do isplate. Stavom petim izreke obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom po održanoj raspravi pred drugostepenim sudom, parnične stranke su naslednici supružnika sada pok. DD i pok. ĐĐ, čiji je brak trajao od 22.09.1957. godine do 02.08.1989. godine. Tužilac VV je brat sada pok. DD, a AA i BB supruga, odnosno sin DD brata, sada pok. EE (koji je preminuo 06.02.2006. godine), dok je tužena supruga sada pok. ĐĐ. DD je preminula 02.08.1989. godine i iza nje nije vođen ostavinski postupak, dok je ĐĐ (koji je sa tuženom zaključio brak 03.11.1991. godine) preminuo 16.04.2000. godine i na njegovoj zaostavštini koja je predmet ovog spora, pravnosnažnim rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O 1164/00 od 01.06.2000. godine, oglašena je kao testamentalni naslednik tužena kao supruga. Za vreme trajanja braka supružnici DD i ĐĐ su zajedničkom ušteđevinom stečenom gajenjem i prodajom junadi dok su živeli na selu (u periodu od 1957. do 1967. godine) kupili 1/5 porodične stambene zgrade u ... ulici, koji ugovor o kupoprodaji je overen pod Ov. .../... od 06.11.1967. godine i na osnovu koga je 22.05.1968. godine izvršena uknjižba u ZKUL ... KO ... . Utvrđeno je da je objekat, porodična stambena zgrada preuzeta iz zemljišne knjige i upisana u listu nepokretnosti br. ... KO ... na parceli ... kao zgrada br. ... u ... od 2 ara 0,8 m2 na gradskom građevinskom zemljištu u državnoj svojini, sa pravom korišćenja tužene i još sedam lica u čijoj privatnoj svojini je opisana zgrada i na kojoj je tužena upisana kao suvlasnik sa udelom od 6/30 idealnih delova. Pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu overen je ugovor o zakupu pod Ov .../... od 27.04.1984. godine, kojim je konstatovano da zakupodavci izdaju u zakup kat. parc. ... upisanu u ZKUL ... KO ... zakupcima ĐĐ, DD, EE i AA na period od 25 godina, a rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu Dn.br. 1271/95 od 20.07.1996. godine izvršen je upis parcele ..., oranice u ... od 808 kvadratnih hvati u novi zk.ul. ... i uknjiženo pravo svojine preko vanknjižnih sopstvenika u korist EE sa ½ (po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov .../... od 01.03.1995. godine) i ĐĐ sa ½ (po osnovu ugovora o kupoprodaji Ov .../... od 01.03.1995. godine). Tužena je upisana u listu nepokretnosti privremeni broj ... kao isključivi vlasnik katastarske parcele .../... (..., njiva 2. klase površine 15 ari 17 m2), kojoj odgovara parcela .../... i parcela .../... upisana u zk.ul. ... KO ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, koje je utvrdio posle rasprave održane na osnovu ovlašćenja iz člana 383. ZPP, na kojoj je ponovljeno izvođenje dokaza čitanjem svih pismena u spisima, te zapisnika o glavnoj raspravi sa iskazima parničnih stranaka i svedoka, bliže navedeno u obrazloženju drugostepene odluke, te saslušanja tužilaca AA i BB i tužene na ročištu za glavnu raspravu od 12.06.2019. godine drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odlučio kao u izreci, zaključivši da je porodična stamena zgrada br. ... u ... ulici br. ... stečena radom u toku trajanja zajednice života sada pok. DD i pok. ĐĐ i da ona predstavlja njihovu zajedničku imovinu sa jednakim suvlasničkim udelima u smislu odredbe člana 171. stav 1. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, te kako u konkretnom slučaju nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine, niti je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud, to se smatra da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen samo na ime jednog od njih (ĐĐ) u smislu odredbe člana 176. stav 2. Porodičnog zakona. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da su u konkretnom slučaju tužioci tražili da se prema nasledniku pok. ĐĐ, tuženoj GG utvrdi da je pokojna DD bila suvlasnik sa ½ idealnih delova nepokretnosti koje su predmet ovog spora, a tužioci svoje pravo prema tuženoj izvode iz prava na nasleđe pok. DD, to je drugostepeni sud zaključio, s obzirom na činjenicu da se ne radi o naslednicima istog ostavioca, da se tužba ne može smatrati naslednom tužbom u smislu odredbe člana 139. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik SRS“, br. 52/74, 25/82 i 1/80), već je reč o svojinskoj tužbi, zbog čega je ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca, bliže navedeno u stavu drugom izreke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka drugostepenog suda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 73. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da naslednik postaje držalac u trenutku otvaranja nasleđa, bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari.

Odredbom člana 139. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik SRS“, br. 52/74, 25/82 i 1/80), propisano je da pravo zahtevati zaostavštinu kao naslednik ostavioca zastareva prema savesnom držaocu za dve godine od dana od kada je naslednik saznao za svoje pravo i za držaoca stvari zaostavštine, a najdalje za 10 godina računajući za zakonskog naslednika od smrti ostaviočeve a za testamentalnog naslednika od proglašenja testamenta (stav 1), prema nesavesnom držaocu ovo pravo zastareva za 20 godina.

Saglasno navedenom, pravo da zahteva ostavinu kao naslednik moguće je samo između osoba koje se spore u pravu nasledstva, od kojih jedno ističe svoje jednako ili jače pravo nasledstva prema osobi koja posed stvari ostavine takođe temelji na pravu nasledstva, a zastarni rok iz člana 139. Zakona o nasleđivanju primenjuje se samo u sporu između sanaslednika – naslednika istog ostavioca. U konkretnom slučaju, tužioci su (kao pravni sledbenici iza pok. DD) tražili da se prema nasledniku pok. ĐĐ, tuženoj GG utvrdi da je pokojna DD bila suvlasnik sa ½ idealnih delova spornih nepokretnost. Kako tužioci svoje pravo prema tuženoj izvode iz prava na nasleđe iza pok. DD, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak drugostepenog suda da ova tužba nije nasledno-pravna tužba u smislu odredbe člana 139. Zakona o nasleđivanju, već je u konkretnom slučaju reč o svojinskoj tužbi, s obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o naslednicima istog ostavioca. Stoga su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno zaključio da je da je porodična stamena zgrada br. ... u ... ulici br. ... stečena radom u toku trajanja zajednice života sada pok. DD i pok. ĐĐ i da ona predstavlja njihovu zajedničku imovinu sa jednakim suvlasničkim udelima, kao i da je upis izvršen na oba supružnika i kada je izvršen samo na ime jednog od njih (ĐĐ).

Naime, u konkretnom slučaju važila je zakonkska pretpostavka da su udeli supružnika, sada pok. DD i ĐĐ u zajedničkoj imovini jednaki, budući da tužena u smislu pravila o teretu dokazivanja nije dokazala da je udeo sada pok. ĐĐ u sticanju zajedničke imovine veći od udela pok. DD u smislu odredbe člana 180. stav 3. Porodičnog zakona, kako je to pravilno ocenio drugostepeni sud. Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da je sada pok. ĐĐ predmetnom nepokretnošću u ... ulici raspolagao testamentom u celini u korist tužene, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je testamentalno raspolaganje tom nepokretnošću nedozvoljeno preko suvlasničkog udela koji mu pripada po osnovu bračne tekovine sa DD od ½ (što odgovara 1/10 idealnog dela) i preko udela koji mu pripada kao nasledniiku iza pok. DD od ¼ (što odgovara 1/20 idealnog dela), odnosno u pogledu od 1/20 idealnog dela predmetne kuće. Naime, kako je po osnovu nasleđa iza pok. DD (momentom njene smrti) sada pok. ĐĐ pripalo 1/20 idealnih delova, to druga polovina po pravu predstavljanja iza ranije preminulih roditelja sada pok. DD pripada braći od po ¼ idealnog dela (od 1/20 idealnog dela), pa shodno navedenom, tužioci AA i BB (po pravu predstavljanja iza pok. EE) suvlasnici su sa po 1/80 idealnih delova, a VV sa 1/40 idealnih delova porodične stamene zgrade br. ... u ... ulici br. ..., kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Stoga je pravilno drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i delimično usvojio tužbeni zahtev tužilaca.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić