Tuženo javno preduzeće je podnelo odgovor na reviziju i postavilo zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je da je tuženi preduzetnik, kao izvođač radova, solidarni obveznik naknade štete koja je nastala na poljoprivrednom zemljištu tužilaca, sa tuženim javnim preduzećem, kao naručiocem radova sečenja, izvlačenja i lagerovanja drva iz državne šume. Imajući u vidu da činjenično utvrđenje u svakoj konkretnoj parnici opredeljuje primenu merodavnog materijalnog prava, a da je u konkretnom slučaju odluka o solidarnoj odgovornosti tuženih zasnovana na članu 207. Zakona o obligacionim odnosima, po oceni Vrhovnog suda ne postoje pravna pitanja koja bi nalagala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj. Naime, uz reviziju nisu dostavljene odluke kao dokaz različitog postupanja suda u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, a ne postoje ni druga pravna pitanja zbog kojih bi bilo opravdano da se u konkretnom slučaju odluči o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije kao redovne u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 06.10.2016. godine. Vrednost predmeta spora po smanjenom zahtevu od 970.284,43 dinara, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije za 1 evro na dan podnošenja tužbe predstavljala dinarsku protivvrednost 7.877 evra i ne prelazi novčani iznos koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke. Odluka o troškovima nastalim podnošenjem odgovora na reviziju doneta je na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković