.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22759/2023
28.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milena Kostić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miljan Cvetković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 414/23 od 22.03.2023. godine, u sednici održanoj 28.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 414/23 od 22.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 414/23 od 22.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 414/23 od 22.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 20387/2021 od 20.10.2022. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocu na ime duga isplati iznos od 9.000 evra, sa kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati od 17.05.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da mu nadoknadi parnične troškove od 219.970,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pitanje postojanja i dospeća obaveze vraćanja pozajmljenog iznosa uslovljeno je činjeničnim utvrđenjem u svakom konkretnom slučaju, pa kada je utvrđeno da stranke nisu ugovorile rok za ispunjenje obaveze zajmoprimca i dospeće utvrđeno u skladu sa članom 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, nema u smislu napred citirane odredbe pravnih pitanja koja bi nalagala obavezu da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 17.05.2019. godine, vrednost predmeta spora je 9.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti i ne prelazi zakonom predviđeni cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
