.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22770/2023
21.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovica Despotović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, koga zastupa Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1662/23 od 05.05.2023. godine, u sednici održanoj 21.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv stava prvog i dela stava drugog tačka 2. izreke u obavezujućem delu presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1662/23 od 05.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2315/22 od 06.03.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi broj 465-1242/11-07 od 25.11.2011. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja između tužioca i tuženog kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za kat. parcelu broj .. površine 78m², kat. parcelu broj .. površine 8 ari i 10m² i kat. parcelu broj .. površine 4 ara i 2m² sve upisano ln. br. .. KO Vranje 1, u iznosu od 1.114.560,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2023. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka ukupno od 281.773,00 dinara, pri čemu se na ime troškova zastupanja od 205.500,00 dinara obračunava zakonska zatezna kamata od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1662/23 od 05.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 2315/22 od 06.03.2023. godine u delu stava prvog u odnosu na kat. parc. .. . Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i u stavu drugom i trećem izreke, tako što je u tački 1. odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav sporazum o naknadi broj 465-1242/11-07 od 25.11.2011. godine zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinskopravne poslove Grada Vranja između tužioca i tuženog kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište u odnosu na kat. parc. .. i kat. parc. .., jer je suprotan prinudnim propisima i javnom poretku, kao neosnovan, a u tački 2. delimično usvojen zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište za kp. br. .. površine 4 ara i 2kvm upisano u ln. br. .. KO Vranje 1 u iznosu od 347.328,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2023. godine do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev za isplatu razlike između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do naknade za gradsko građevinsko zemljište za kp. br. .. površine 78m² i .. površine 8 ari i 10kvm u iznosu od 767.232,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.03.2023. godine do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 208.146,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 169.500,00 dinara počev od izvršnosti presude do konačne isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući drugostepenu presudu u potvrđujućem delu kojom je potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke i u stavu drugom tačka 2. izreke kojim je obavezan tuženi na isplatu iznosa od 347.328,00 dinara i na stav treći izreke kojim je obavezan na plaćanje troškova postupka.
Drugostepeni sud je prilikom izrade odluke u stavu drugom izreke tačka 2, naznačio da se obavezuje tuženi da na ime isplate razlike naknade isplati tužiocu 347.328,00 dinara sa odgovarajućom kamatom, dok je preinačio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke i odbio tužbeni zahtev tužioca za iznos od 767.232,00 dinara. Iz ovakve formulacije stava drugog izreke drugostepene presude proizlazi da je drugostepeni sud praktično potvrdio prvostepenu presudu u delu stava drugog izreke, za iznos od 347.328,00 dinara sa pripadajućom kamatom, dok je u preostalom delu preinačena prvostepena presuda i odbijen zahtev za 767.232,00 dinara.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11.. 10/23) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP predviđeno je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 347.328,00 dinara.
Imajući u vidu da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljnjena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
