.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 228/2019
12.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Cvetković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Osnovni sud u Vranju, Sudska jedinica Preševo, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1683/14 od 24.12.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1683/14 od 24.12.2014. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1683/14 od 24.12.2014. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Preševu P 151/13 od 25.12.2013. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iznos od 1.100,00 dinara na ime izvršenog veštačenja u predmetu P 301/01 Opštinskog suda u Preševu, sa zakonskom zateznom kamatom u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, počev od 12.10.2004. godine do isplate, u roku od 8 dana od prijema otpravka presude. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime dosuđenog iznosa od 1.100,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 11.10.2004. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 42.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate i troškove na ime sudskih taksi za tužbu i odluku suda u iznosu od 3.800,00 dinara, sve u roku od 8 dana od prijema otpravka odluke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na dosuđeni iznos troškova na ime sudskih taksi od 3.800,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1683/14 od 24.12.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju, Sudske jedinice u Preševu P 151/13 od 25.12.2013. godine, u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati iznos od 1.100,00 dinara na ime izvršenog veštačenja, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.10.2004. godine do isplate, i da se obaveže da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 24.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2014. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika sa pozivom na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.navedenog člana).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu razloge drugostepenog suda za odbijanje tužbenog zahteva za naknadu materijalne štete usled zastarelosti potraživanja iste, budući da je u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tužena odgovorna za štetu koju je njen organ u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija, prouzrokovao tužiocu, kao veštaku koji je obavio svoj stručni zadatak, odnosno izradio nalaz i mišljenje u predmetu za koji je bio angažovan, dakle, odgovorna je za nepravilan rad svog organa, ali je tužilac propustio da u rokovima određenim odredbom člana 376. stav 1. i 2. ZOO, pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem. Osim toga, tužilac uz reviziju nije priložio neku presudu kojom je o istom činjenično-pravnom pitanju odlučeno na drugačiji način, zbog čega se ne može govoriti o potrebi ujednačavanja sudske prakse.
Iz iznetih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovom sporu je podneta 15.01.2013. godine i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 1.100,00 dinara. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Odluka sadržana u stavu trećem izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP. Tužilac nije postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, pa zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
