.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2282/2022
06.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „Intercome-Line“ d.o.o iz Vladičinog Hana, čiji je punomoćnik Petar Jovčić advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Antić advokat iz ..., radi sticanja bez osnova po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2405/2021 od 08.12.2021. godine, u sednici veća održanoj 06.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2405/2021 od 08.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2405/2021 od 08.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 2773/19 od 25.05.2021. godine, u prvom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 112.905,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2016. godine do isplate. U drugom stavu izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se tužilac obaveže da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 1.300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2016. godine do isplate. U trećem stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.310,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.05.2016. godine do isplate. U četvrtom stavu izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 93.310,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2405/2021 od 08.12.2021. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravni osnov u ovoj pravnoj stvari i po tužbi i po protivtužbi je sticanje bez osnova. Predmet spora po tužbi je isplata iznosa koji je tuženi kao javni izvršitelj prilikom sprovođenja izvršenja i prodaje nepokretnosti izvršnog dužnika preneo na svoj lični račun, uprkos tome što tužilac kao izvršni poverilac u izvršnom postupku nije mogao u potpunosti da namiri svoje potraživanje, dok je po protivtužbi to isplata iznosa koji je tužilac u izvršnom postupku uspeo da naplati. Pobijana odluka kojom je usvojen tužbeni zahtev i odbijen protivtužbeni zahtev doneta je uz pravilno tumačenje materijalnog prava. Pri tom je pobijana drugostepena presuda u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Mada se revizija formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ista je usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Na osnovu iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari radi sticanja bez osnova podneta je 16.05.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela po tužbi iznosi 112.905,00 dinara, dok vrednost predmeta spora pobijanog dela po protivtužbi radi sticanja bez osnova podnetoj 16.11.2017. godine iznosi 1.300.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, odnosno na dan podnošenja protivtužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
