Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 26.02.2022. godine na groblju u ... došlo je do rasprave između tužene i njene majke BB, koju je tužena zatekla na grobu svog pokojnog supruga. Zbog lošeg odnosa majke prema zetu, tužena je majci zabranila da dolazi na njegov grob, a kada ju je tu zatekla obratila joj se rečima:“Džukelo, ti si stoka, ubiću te, ja sam rekla da ću da te zakoljem“. Majka joj je odgovorila:“Zar te nije sramota, već imaš uslovnu osudu, ti ćeš u zatvor“ i udaljila se od groba. U vezi sa navedenim događajem tužena se samoinicijativno javila policiji, a dok je davala iskaz, majka je telefonom prijavila navedeni verbalni incident. Policija je tuženoj izrekla hitnu meru – privremenu zabranu mogućem učiniocu nasilja u porodici da kontaktira žrtvu nasilja, u trajanju od 48 sati. Na predlog OJT Niš rešenjem Osnovnog suda u Nišu od 27.02.2022. godine izrečena mera je produžena za 30 dana. Svojim izveštajem od 19.07.2022. godine Centar za socijalni rad u Nišu je mere zabrane pristupa i kontaktiranja žrtvi nasilja smatrao celishodnim, a izveštajem od 31.10.2022. godine odluku o njihovom primenjivanju ostavio je na ocenu sudu, s obzirom da obe učesnice imaju zdravstvenih problema, da u međuvremenu kontakata među njima nije bilo i da je rizik ponavljanja nasilja u porodici smanjen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 2. stav 1. i člana 10. Porodičnog zakona, koji regulišu institut nasilja u porodici i mere zaštite od nasilja u porodici, ocenili da nastup tužene prema majci navedenom prilikom nema karakter normalnog ponašanja i prihvatiljivog načina komunikacije, te da u smislu člana 197. Porodičnog zakona predstavlja oblik psihološkog nasilja u porodici kojim se narušava spokojstvo i dovodi do pojave straha i nesigurnosti kod žrtve nasilja. Saglano tome, ocenili su da je mera zaštite od nasilja u porodici izrečena shodno članu 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona odgovarajuća i celishodna kao vid prevencije daljeg vršenja nasilja od strane tužene. Prilikom zauzimanja navedenog stanovišta, sudovi su imali u vidu da je presudom Višeg suda u Nišu Kž1 15/22 od 28.04.2022. godine ukinuta presuda Osnovnog suda u Nišu K 530/21 od 01.11.2021. godine, kojom je tužena bila oglašena krivom za krivično delo nasilje u porodici nad majkom, učinjeno 05.12.2019. godine, pa kako je u toku krivični postupak, smatrali su da to stvara realnu opasnost od ponavljanja nasilja od strane tužene.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je ožalbenu presudu potvrdio prihvatajući izloženo činjenično stanje kao pravilno i potpuno utvrđeno.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05 sa izmenama i dopunama) propisano je da je nasilje u porodici svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice.

Članom 197. stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona propisano je da se nasiljem u porodici smatra naročito vređanje i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Članom 197. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona propisano je da se članom porodice smatraju deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom i adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo.

Članom 198. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštita od nasilja u porodici kojima se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja sledi da su odnosi između tužilje stare 65 godina i njene majke, stare 85 godina poremećeni već duži vremenski period, da je povodom jednog od ranijeg sukoba nastalih 05.12.2019. godine protiv tužene pokrenut krivični postupak i da je do poslednjeg verbalnog napada tužene na njenu majku došlo 26.02.2022. godine, posle čega je od strane policije prvo određena hitna mera zabrane kontaktiranja žrtve nasilja, a zatim i mera zabrane uznimiravanja žrtve nasilja.

Zakonska definicija nasilja u porodici omogućava sveobuhvatnu zaštitu, sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i obuhvata sve moguće vidove ispoljavanja nasilja, odnosno svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje kojim se ugrožavaju osnovne vrednosti ljudskog bića – njegov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Drskost, bezobzirnost i zlonamernost su komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja, koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja. Ovi pojmovi predstavljaju tipične pravne standarde čiju sadržinu sud ceni prema okolnostima konkretnog slučaja.

Pravilnom primenom citiranih zakonskih odredbi nižestepeni sudovi su ocenili da je zbog trajanja nerazrešenih konflikata, zbog okolnosti da su se isti ponavljali i da je u toku krivični postupak protiv tužene zbog krivičnog dela nasilja u porodici prema njenoj majci, opravdano određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, a uvažavanjem izveštaja Centra za socijalni rad u Nišu od 31.10.2022. godine – da od predmetnog događaja 26.02.2022. godine između tužene i njene majke nije bilo kontakata, opravdano su odredili najblažu meru, meru zabrane uznemiravanja žrtve nasilja, koja i po mišljenju Vrhovnog suda odgovara postojećem stvaru stvari i žrtvi nasilja obezbeđuje potreban stepen zaštite. Svrha zaštitnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno ponašanje sa elementima nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice koji se oseća ugroženim, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju i podstiču ponavljanje nasilja, odnosno vršenja nasilja u bilo kom vidu. Ocenom utvrđenog činjeničnog stanja i primenom definisanog pravnog standarda, saglasno citiranim odredbama porodičnog zakona, drugostepeni sud je pravilno ocenio advekvatnost izrečene mere zaštite od nasilja u porodici koja obezbeđuje odgovarajući stepen zaštite žrtvi nasilja.

Iz izloženih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Stanković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić