Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavilo reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o primarnom tužbenom zahtevu tužioca za isplatu protivvrednosti nužnog dela i eventualnom tužbenom zahtevu za redukciju poklona i utvrđenju prava svojine na nepokretnostima po osnovu prava na nužni deo, tako što su isti odbijeni sa pozivom na odredbe člana 39, 40, 42, 43, 44, 46, 48, 51. i 66. Zakona o nasleđivanju, u činjenično-pravnoj situaciji da upoređivanjem vrednosti poklona koje je ostavilja učinila tužiocu i raspoloživog naslednog dela koji mu pripada iza ostavilje, proizlazi da je tužilac namiren u svom nužnom naslednom delu, te da nema osnova za redukcijom poklona koji je ostavilja učinila tuženom, jer u preostaloj zaostavštini ima dovoljno sredstava da tužilac dobije odgovarajuću vrednost, koja u zbiru sa već učinjenim poklonom, premašuje vrednost njegovog nužnog dela.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji kojom se ne konkretizuje pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, koja je rezervisana isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 404. stav 1. ZPP. Utvrđeno činjenično stanje ne može se osporavati u postupku po reviziji, ni kada je redovna revizija dozvoljena (član 407. stav 2. ZPP). To svakako ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem dodatnih zakonskih uslova koji se odnose isključivo na primenu materijalnog prava. Pre svega, kod povrede nužnog dela potrebno je da tužilac dokaže da je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela, što u konkretnom tužilac nije učinio. Osim toga, revident nije priložio drugačiju pravnosnažnu odluku apelacionog ili revizijskog suda u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji, u odnosu na koju je pobijanom presudom odstupljeno od sudske prakse u pogledu predmetnog instituta. Zbog navedenog, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi povrede nužnog dela podneta je 25.01.2019. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi iznosi 612.500,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić