.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2285/2020
31.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danka Živanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 986/19 od 28.08.2019. godine, u sednici održanoj 31.08.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 986/19 od 28.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 986/19 od 28.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16761/16 od 07.06.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za korišćenje teretnog vozila, bliže označenog u tom delu izreke, u periodu od 24.04.1999. do 25.06.1999. godine, isplati iznos od 34.836,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 34.836,00 dinara, počev od 09.07.1999. godine do 20.01.2007. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 104.790,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 986/19 od 28.08.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke za isplatu iznosa od 1.239,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2007. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu iznosa od još 33.596,40 dinara, koji iznos predstavlja razliku između traženog iznosa od 34.836,00 dinara do dosuđenog iznosa od 1.239,60 dinara i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da isplati tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koje se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP. O pravu tužioca na naknadu za korišćenje teretnog vozila, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene Uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze („Sl. list SRJ“, broj 36/98) i Uredbe o izmenama i dopunama uredbe o organizovanju i izvršavanju materijalne obaveze („Sl. list SRJ“, broj 32/99). S`toga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donete u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema odredbama člana 403. stav 2. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku.
U konkretnom slučaju pobijenom presudom donetom u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP jer visina spornog novčanog potraživanja iznosi 33.596,40 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe) iz kojih razloga je revizija tužioca morala biti odbačena.
Iz tog razloga na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
