Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 580/18 od 31.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 470/17 od 21.11.2017. godine u stavu prvom izreke,u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. .../... od 26.02.2009. godine i aneks tog ugovora Ov. br. .../... od 08.06.2009. godine zaključeni između tužene Zemljoradničke zadruge „Kalemar“ iz Konjuha kao prodavca i tuženog ĐĐ iz ... kao kupca, overeni kod Opštinskog suda u Kruševcu, u odnosu na parcelu ... površine 24,58 ari i zgradu - podrum vina površine 286,20 m2 upisanih u list nepokretnosti ... KO ... kao svojina tuženog ĐĐ, što su tuženi dužni priznati i trpeti posledice ništavosti ugovora, i u delu kojim su obavezani tuženi da predaju tužiocima u svojinu i državinu nepokretnost - parcelu ... površine 24,58 ari upisanu u list nepokretnosti ... KO ... oslobođenu od lica i stvari, te trpe upis prava svojine na tužioce u službi za katastar nepokretnosti. Stavom drugim izreke, ista presuda preinačena je u prvom stavu izreke, u delu kojim su obavezani tuženi da tužiocima predaju u svojinu i državinu nepokretnost - zgradu površine 286,20 m2 postojeću na parceli ... upisanu u list nepokretnosti ... KO ..., kao i u drugom stavu izreke, tako što je: odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obavežu tuženi da im predaju u svojinu i državinu zgradu - podrum vina površine 286,20 m2 postojeću na parceli ... i upisanu u list nepokretnosti ... KO ... oslobođenu od lica i stvari, kao i da trpe upis prava svojine tužilaca u službi za katastar nepokretnosti (tačka 1); obavezani tuženi da na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate tužiocima iznos od 789.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (tačka 2).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavili tužioci i tuženi ĐĐ, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizijom tužilaca drugostepena presuda pobija se u delu kojim je preinačena presuda prvostepenog suda (stav 2. tačka 1 izreke), a tuženi revizijom istu presudu pobija u delu kojim je odbijena žalba tuženih (stav 1. izreke) i preinačeno rešenje o troškovima postupka (stav 2. tačka 2 izreke).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija tuženog nije dozvoljena.

U imovinskopravnim sporovima o dozvoljenosti revizije odlučuje se prema vrednosti predmeta spora. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi je vrednost predmeta ovog spora (član 33. stav 2. ZPP) određena iznosom od 1.267.000,00 dinara. Ovaj iznos je očigledno niži od dinarske protivvrednosti iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koja je merodavna za dozvoljenost revizije.

Zbog toga revizija tuženog nije dozvoljena, pa je primenom člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tužilaca, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se tužioci pozivaju, revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Komisije za vraćanje zemljišta od 16.05.2008. godine utvrđeno je pravo tužilaca na naknadu za zemljište oduzeto od njihovog pravnog prethodnika rešenjem Komisije za poljoprivredni zemljišni fond Sreza Kruševačkog br. 186/53, u vidu drugog odgovarajućeg zemljišta, pored ostalog i parcele ... - njiva IV klase u površini od 24,87 ari u KO ... . Navedeno rešenje postalo je pravnosnažno tako što je drugostepeni organ, rešenjem br. ...-...-.../...-... od 30.12.2008. godine, odbio žalbu tužene zemljoradničke zadruge, a Upravni sud presudom U 10317/10 od 16.09.2011. godine odbio tužbu kojom je tužena zemljoradnička zadruga pokrenula upravni spor. Prilikom formiranja katastra nepokretnosti za KO ..., tokom 2002. godine, parcela ... upisana je kao društvena svojina - držalac tužena zemljoradnička zadruga. Tada je u katastru nepokretnosti prvi put upisan i objekat na toj parceli, kao objekat izgrađen bez odobrenja za gradnju. Tuženi su 26.02.2009. godine zaključili ugovor o kupoprodaji Ov. .../..., a 08.06.2009. godine i aneks tog ugovora Ov. .../.., kojima je tužena zemljoradnička zadruga prodala tuženom ĐĐ parcelu ... površine 24,58 ari i zgradu - podrum vina površine 286,20 m2 na toj parceli.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je presuda nižestepenog suda u delu kojim su tuženi obavezani da predaju tužiocima u državinu objekat - zgradu na katastarskoj parceli ... KO ... doneta pogrešnom primenom člana 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i da tužioci ne mogu osnovano tražiti od tuženih da im, kao posledicu ništavosti kupoprodajnog ugovora, predaju i objekat već samo parcelu koja je određena kao naknada za zemljište, oduzeto njihovom pravnom prethodniku radi osnivanja poljoprivednog zemljišnog fonda. Iz tih razloga, drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu kojim su tuženi obavezani da predaju tužiocima zgradu na označenoj parceli.

Tužioci u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava, tvrdeći da u ovom slučaju nije mogla biti primenjena odredba člana 104. Zakona o obligacionim odnosima i da je o zahtevu za predaju objekta trebalo odlučiti na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer su svojinu na istom stekli na osnovu odluke nadležnog državnog organa i bez upisa u katastar nepokretnosti.

Tačni su navodi revizije da se u ovom sporu ne može primeniti odredba člana 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Navedena odredba uređuje odnose ugovornih strana u slučaju ništavosti ugovora. Tužioci nisu ugovorna strana iz kupoprodajnog ugovora Ov. .../... od 26.02.2009. godine i aneksa Ov. .../... od 08.06.2009. godine, pa zato prvostepena presuda nije mogla biti preinačena zbog pogrešne primene označene odredbe.

Zahtev tužilaca za predaju predmetnih nepokretnosti - parcele ... KO ... i objekta na toj parceli, zasnovan je na članu 37. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Tom odredbom propisano je da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari, s`tim što mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. Prema članu 20. stav 2. istog zakona, pravo svojine stiče se i odlukom državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom.

Uslovi, način i postupak vraćanja zemljišta oduzetog po propisima o poljoprivrednom zemljišnom fondu i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama, odnosno zemljišta konfiskovanog zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, uređeni su Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 18/91). Prema odredbama tog zakona, postupak po zahtevu za vraćanje zemljišta vodi i rešenje donosi komisija, koju na predlog Skupštine opštine, obrazuje ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (član 2. stav 1), a pravnosnažno rešenje komisije kojim se utvrđuje pravo ranijeg sopstvenika na oduzetom, odnosno drugom odgovarajućem zemljištu je osnov za upis prava svojine u zemljišnoj, odnosno drugoj javnoj knjizi u koju se upisuju prava na nepokretnosti (član 6. stav 7).

U konkretnom slučaju, na osnovu pravnosnažnog rešenja Komisije za vraćanje zemljišta od 16.05.2008. godine tužioci su stekli pravo svojine na parceli ... KO ... koja im je data kao naturalna naknada - drugo odgovarajuće zemljište, umesto zemljišta koje je oduzeto njihovom pravnom prethodniku i koje nije moglo biti vraćeno. Označeno rešenje nije pravni osnov za sticanje prava svojine tužilaca i na objektu koji se nalazi na toj parceli, jer isti nije naveden u dispozitivu rešenja komisije. Zbog toga tužioci neosnovano pobijaju drugostepenu presudu u preinačujućem delu sa razloga pogrešne primene člana 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pri čemu nisu prihvatljivi njihovi navodi da se objekat može smatrati pripatkom zemljišta, jer se po pravilima imovinskog prava pripatkom smatra pokretna stvar koja se može odvojiti bez oštećenja.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić