Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr 138/19 od 16.10.2019. godine, na sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr 138/19 od 16.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu Prr 257/18 od 20.06.2019. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati imovinsku štetu u iznosu od 42.841,54 dinara, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka i obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr 138/19 od 16.10.2019. godine odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stavu 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Tužbom se zahteva naknada materijalne štete u iznosu od 42.841,54 dinara. Navedeni iznos je razlika između iznosa potraživanja koje je tužiocu utvrđeno i iznosa potraživanja određenog za isplatu rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 181/10 od 13.09.2018. godine kojim je odobrena glavna deoba stečajne mase stečajnog dužnika Evropa osiguranje AD u stečaju Beograd. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 423/17 od 21.09.2017. godine utvrđeno je da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradi St 181/10.

Prema zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju stečajni dužnik Evropa osiguranje AD u stečaju Beograd nije privredno društvo sa većinskim duštvenim, odnosno državnim kapitalom, pa Republika Srbija nema obavezu da tužiocu naknadi materijalnu štetu opredeljenu tužbenim zahtevom. Republika Srbija nema obavezu da tužiocu naknadi zahtevanu materijalnu štetu ni na osnovu člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jer se odredbe navedenog člana odnose na materijalnu štetu koja nastane zbog dužine trajanja sudskog postupka, a ne zbog neisplaćivanja duga od strane stečajnog dužnika. Nižestepenim presudama je odlučeno u skladu sa navedenim zakonskim odredbama i zaključkom ovog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stava 2. ZPP odlučio kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stava 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stavu 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je naknada štete u 42.841,54 dinara, pa vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe (18.09.2018. godine). Stoga se radi o sporu male vrednosti u kome revizija, prema citiranim zakonskim odredbama, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić