Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje S.M. iz N.S., Ul. … br. …, čiji je punomoćnik J.M., advokat iz N.S., protiv tuženih T.G. i B.V., obe iz N.S., čiji je zajednički punomoćnik A.B., advokat iz N.S., radi poništaja ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 133/2015 od 11.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 30.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Novom Sadu Gž 133/2015 od 11.03.2015. godine i rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 1813/2010 od 12.01.2015. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 1813/2010 od 12.01.2015. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena 06.01.2015. godine protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu P 1813/2010 od 17.11.2014. godine.

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 133/2015 od 11.03.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv pravosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 412. stav 1. i 3. u vezi sa članom 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

Prema stanju u spisima predmeta, tužilja je 19.01.2009. godine podnela tužbu protiv tuženih pred Opštinskim sudom u Novom Sadu, radi poništaja ugovora o poklonu. Osnovni sud u Novom Sadu je doneo presudu P 1813/2010 od 24.01.2014. godine kojom je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Protiv ove presude tužilja je podnela žalbu koja je odbijena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1494/14 od 19.09.2014. godine. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, putem punomoćnika J.M., advokata iz N.S., zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 1813/2010 od 17.11.2014. godine, revizija tužilje je odbačena kao nedozvoljena zato što vrednost predmeta spora ne omogućava podnošenje revizije prema članu 394. stav 2. ZPP. Protiv ovog rešenja tužilja lično je izjavila žalbu. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P 1813/2010 od 12.01.2015. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena 06.01.2015. godine protiv rešenja rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu P 1813/2010 od 17.11.2014. godine. Pobijanim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 133/2015 od 11.03.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepeno rešenje potvrđeno.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je nedozvoljena žalba tužilje izjavljena 06.01.2015. godine protiv rešenja prvostepenog suda od 17.11.2014. godine, kojim je odbačena revizija, zato što je izjavljena od tužilje lično, a ne od advokata, zbog čega je na osnovu člana 84. stav 2. u vezi sa članom 401. stav 2. tačka 2. ZPP odbačena, jer advokat mora da zastupa stranku ne samo prilikom podnošenja revizije, već u celom postupku po reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je našao da je pogrešna ocena nižestepenih suda o nedozvoljenosti žalbe tužilje.

Odredbom člana 84. stav 2. ZPP propisano je da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, dok je odrebom člana 401. stav 2. tačka 2. istog zakona propisano da je nedozvoljena revizija ako ju je izjavilo lice koje nije advokat.

Navedenim odredbama ograničeno je pravilo o postulacionoj sposobnosti stranke (član 84. stav 1. ZPP - stranka može sama da preduzima radnje u postupku), koje ograničenje ima legitiman cilj, a to je potreba stručnog zastupanja pred revizijskim sudom i podizanje kvaliteta pravnog sredstva o kome taj sud odlučuje, čime se stranci omogućava bolja pravna zaštita. S obzirom da pravilo o obaveznom stručnom zastupanju u postupku po reviziji ograničava navedeno opšte pravilo o postulacionoj sposobnosti stranke, ne može se tumačiti na način nižestepenih sudova, da se odnosi na sve parnične radnje preduzete posle podnete revizije, pa i na radnju podnošenja žalbe na rešenje o odbacivanju revizije. Naime, žalba je redovno pravno sredstvo o kome odlučuje drugostepeni, žalbeni sud i u situaciji kad je podneta protiv odluke donete posle podnete revizije, kao u konkretnom slučaju. Primenom člana 401. stav 1. ZPP Osnovni sud u Novom Sadu je odlučio o dozvoljenosti revizije rešenjem od 17.11.2014. godine, a za odlučivanje o žalbi na to rešenje nadležan je Viši sud u Novom Sadu, a kako ne postoji pravilo o obaveznom stručnom zastupanju u žalbenom postupku, nije bilo mesta odbacivanju žalbe tužilje kao nedozvoljene.

Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u reviziji ukazuje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, pa je primenom člana 406. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu izneto u ovom rešenju, pa će posle postupanja na osnovu člana 366. ZPP spise predmeta dostaviti Višem sudu u Novom Sadu radi donošenja odluke o žalbi tužilje izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog suda od 17.11.2014. godine.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.