Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Manić advokat iz ..., protiv tuženog – protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Mile Krstić advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 545/2017 od 20.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 11.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca – protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 545/2017 od 20.09.2017. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o protivtužbenom zahtevu.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca – protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 545/2017 od 20.09.2017. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o protivtužbenom zahtevu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 842/15 od 04.11.2016. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 842/2015 od 15.12.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom isplati na ime duga iznos od 1.250,00 evra sa domicilnom kamatom na ovaj iznos u visini referentne kamatne stope koju propisuje Evropska centralna banka počev od 07.04.2004. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome ovlašćene banke u mestu plaćanja otkupljuju stranu efektivu na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu isplati na ime duga za pružene advokatske usluge iznos od 223.370,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 04.11.2016. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca za veći iznos od dosuđenog iznosa od 223.370,00 dinara do traženog od 519.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 177.100,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac – protivtuženi da tuženom – protivtužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 84.034,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 545/2017 od 20.09.2017. godine, stavim prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 842/2015 od 04.11.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 842/2015 od 15.12.2016. godine, u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o glavnom dugu u iznosu od 1.250,00 evra, te stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke tako što je obavezan tuženi – protivtužilac da tužiocu – protivtuženom na iznos od 1.250,00 evra isplati kamatu po stopi Evropske centralne banke, za period od 07.04.2004. godine do 24.12.2012. godine, a počev od 25.12.2012. godine pa do konačne isplate kamatu u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS u vreme isplate.

Protiv dela stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, kojim je odlučeno o protivtužbenom zahtevu, tužilac – protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom nižestepeni sudovi su usvojili protivtužbeni zahtev i obavezali tužioca – protivtuženog da tuženom – protivtužiocu isplati na ime duga iznos od 223.370,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, jer je tuženi – protivtužilac, kao advokat, pružio tužiocu – protivtuženom usluge odbrane u krivičnim predmetima Ki 9/03 i Ki 47/04, koje je tužilac – protivtuženi samo delimično platio.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari, doneo odluku o tužbenom zahtevu, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Osim toga, tužilac – protivtuženi nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tuženi – protivtužilac je protivtužbu u ovoj pravnoj stvari podneo Osnovnom sudu u Vranju dana 22.02.2013. godine, kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 366.000,00 dinara. Podneskom od 11.06.2014. godine protivtužba je preinačena tako što je protivtužbeni zahtev povećan na iznos od 519.000,00 dinara. Prvostepena presuda je doneta 04.11.2016. godine. Drugostepena presuda doneta je 20.09.2017. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić