Ispitujući pobijenu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tužilje i tužene nisu osnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizija tužilje i tužene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 382/16 od 26.01.2017. godine, maloletna tužilja je poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužena je obavezana da doprinosi njenom izdržavanju sa po 5.000,00 dinara mesečno. Maloletna tužilja rođena je ... . godine, sada ide u ... razred osnovne škole, a njene potrebe, na mesečnom nivou, utvrđene su u iznosu od 30.000,00 dinara. Otac sam brine o njoj u poslednje dve godine, od kada se razišao sa tuženom, a ona otišla u inostranstvo, podmiruje njene potrebe u iznosu od 21.500,00 dinara i nema obavezu izdržavanja drugih lica osim maloletne tužilje. Zaposlen je i ostvaruje zaradu od oko 26.383,00 dinara mesečno, živi u roditeljskoj kući i nema drugih nepokretnosti. Tužena živi u ... i dobila je još jedno maloletno dete, koje je sada starosti ... meseca. Trenutno ne ostvaruje prihode, ali je aplicirala za naknadu trudničkog bolovanja, tako da bi od septembra trebala da prima po 400 evra narednih godinu dana, s tim što nakon toga ne planira da radi jer mora da čuva dete. Od firme u kojoj je radila je do sada dobila 500 evra i sedam meseci primala socijalnu pomoć od po 700 evra, a za supruga i sebe mesečno izdvaja 500 evra za hranu i garderobu. Sadašnji suprug tužene ostvaruje prihode u visini od 1.200 evra od kojih za komunalije izdvaja oko 665 evra. Za potrebe drugog deteta izdvaja mesečno 400 evra. Minimalna suma izdržavanja prema podacima Ministarstva zdravlja iznosi 26.068,00 dinara, koji iznos se uvećava za iznos sredstava za lične potrebe za decu stariju od sedam godina za 3.644,00 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je delimično osnovan tužbeni zahtev, te su obavezali tuženu da doprinosi izdržavanju mal. tužilje sa iznosom od 130 evra mesečno, imajući u vidu minimalnu sumu izdržavanja, mogućnost obveznika izdržavanja i životni standard stranaka i njihovog bližeg okruženja, dok je potraživanje preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 250 evra mesečno odbijeno kao neosnovano.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o visini obaveze tužene u izdržavanju maloletne tužilje i promeni ranije donete odluke o visini izdržavanja.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15) je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.), kao i da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.). Prema članu 162. stav 3. istog Zakona ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, a odredbom člana 164. ovog Zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno nižestepeni sudovi nalaze da je došlo do promene okolnosti koje uzrokuju promenu odluke o visini izdržavanja maloletne tužilje u smislu člana 164. Porodičnog zakona, jer je maloletna tužilja sada starije, ide u viši razred osnovne škole, pa su adekvatnom primenom člana 160. stav 1. zakona, pravilno utvrdili potrebe maloletne tužilje, kao prosečne mesečne potrebe deteta u tom uzrastu, opredeljujući ih na iznos od 30.000,00 dinara, i pravilno odredili visinu obaveze tužene da doprinosi njenom izdržavanju u dosuđenom iznosu, odnosno povisili su iznos za izdržavanje u odnosu na raniju odluku, ali u skladu sa mogućnostima tužene, saglasno odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, zbog čega nisu osnovani revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Saglasno članu 67. i 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema članu 73. i 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, propisanoj članom 160. stav 4. Zakona. Mogućnosti roditelja, kao dužnika izdržavanja zavise od okolnosti propisanih članom 160. stav 3. Zakona.

Imajući ovo u vidu, nižestepeni sudovi su, suprotno revizijskim navodima tužilje, pravilno ocenili sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na obavezu tužene za izdržavanje maloletnog deteta, ovde tužilje, i to kako njene mogućnosti, tako i potrebe i obaveze, uzimajući u obzir sve okolnosti koje su se od donošenja ranije odluke izmenile na strani tužilje i tužene, i adekvatno odredili obavezu tužene da doprinosi njenom izdržavanju, koja nominalno iznosi 130 evra mesečno. Dosuđeni iznos, uz doprinos oca kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje koji svakodnevno ulaže, neophodan je za izdržavanje zajedničkog deteta tužene i zakonskog zastupnika tužilje, kojim će se omogućiti najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja, ovde tužena. Kod navedenog, neosnovan je i deo tužbenog zahteva kojim se potražuje veći iznos na ime izdržavanja od dosuđenog s obzirom na sve izmenjene okolnosti koje su pravilno utvrdili nižestepeni sudovi, pre svega mogućnosti dužnika izdržavanja, zbog čega su neosnovani revizijski navodi tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava u ovom delu odluke. I odluka o troškovima postupka je suprotno revizijskim navodima tužilje doneta pravilnom primenom materijalnog prava i to odredaba člana 153. i 154. ZPP u skladu sa specijalnim pravilom propisanim odredbom člana 207. PZ.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, u delu koji se pobija revizijom tužene, kojim je odlučeno o datumu od kada teče obaveza tužene, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, na koje je Apelacioni sud dao jasne i pravilne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić