.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23002/2023
27.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljiljana Aranđelović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Niša, čiji je zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Niša, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2713/19 od 16.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 27.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2713/19 od 16.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 2713/19 od 16.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 2713/19 od 16.03.2021. godine, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 7082/18 od 15.05.2019. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da im tuženi na ime faktički izuzete nepokretnosti za izgradnju puta Gornji Matejevac – Knez selo, koja je izuzeta od nekadašnje kp br. .. KO ... i ušla u sastav novoformirane kp br. .. – put, plati 277.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i obavezani tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/18…10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilaca za isplatu naknade na ime faktički izuzete nepokretnosti, zemljišta u površini od 163m2, radi izgradnje državnog puta, tako što je isti odbijen zbog nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog Grada Niša. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. stav 1. ZPP. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse kada je tužbeni zahtev odbijen iz razloga što tuženi nije pasivno legitimisan.
Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Primenom ovog instituta ne mogu razmatrati procesna pitanja. Stoga, na drugačiju ocenu o uslovima za primenu člana 404. ZPP, ne može uticati okolnost da Republika Srbija, putem zastupnika, nije dala pristanak na preinačenje tužbe, kao ni pozivanje revidenata na stav o procesnom pitanju iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 790/2018 od 16. 05.2018.godine donete u postupku po redovnoj reviziji.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stava 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stava 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.03.2015. godine. Vrednost predmeta spora je 277.100,00 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost predmeta spora ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužilaca nije dozvoljena, u smislu člana 479. stava 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
