Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, dr Dragiše B. Slijepčevića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog- protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Nataša Stojanović, advokat iz ..., radi utvrđenja bračne tekovine, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 981/2018 od 23.01.2019. godine, u sednici održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE predlog tužilje-protivtužene za odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 981/2018 od 23.01.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 981/2018 od 23.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija P 498/2017 od 30.10.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca i utvrđeno da je tuženi-protivtužilac po osnovu zajedničke tekovine vlasnik u 1/1 dela na pokretnim stvarima bliže označenim u tom stavu izreke, pa je tužilja-protivtužena obavezana da navedene pokretne stvari preda u sudržavinu tuženom-protivtužiocu. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tuženi-protivtužilac po osnovu zajedničke tekovine suvlasnik u 1/2 idealnih delova na pokretnim stvarima bliže označenim u tom stavu izreke, pa je tužilja-protivtužena obavezana da navedene pokretne stvari preda tuženom-protivtužiocu u nesmetanu državinu. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 981/2018 od 23.01.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužilje i preinačena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što se odluka o zahtevu za utvrđenje prava svojine tuženog-protivtužioca na ovim stvarima ograničava na utvrđenje da je tuženi-protivtužilac po osnovu zajedničke tekovine suvlasnik u 1/2 dela na pokretnim stvarima pojedinačno navedenim u ovom stavu izreke do traženog, a odbijen protivtužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog utvrđenja da je po istom osnovu vlasnik istih stvari u 1/1 delova, i u delu stava drugog izreke, tako što se obaveza tužilje protiv-tužene za predaju stvari iz ovog stava ograničava na obavezu da ove stvari preda tuženom-protivtužiocu u nesmetanu sudržavinu, dok se odbija protivtužbeni zahtev do tražene predaje ovih stvari u nesmetanu državinu, a prvostepena presuda se u preostalom nepreinačenom delu odluke o tužbenom zahtevu i delu odluke o troškovima postupka potvrđuje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u smislu člana 404.stav 2. ZPP, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz stava 1.navedenog člana, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni, jer tužilja-protivtužena u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke drugostepenih sudova, zbog čega je ovaj sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. navedenog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja prava svojine podneta je 22.10.2007. godine, a u tužbi je označena vrednost predmeta spora iznosom od 1.500.000,00 dinara, što na taj dan predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 19.404 evra. Protivtužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 29.05.2008. godine, bez označene vrednosti predmeta spora.

Kako u ovom imovinsko-pravnom sporu vrednost predmeta spora po tužbi i protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan njenog podnošenja, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje-protivtužene nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju pobijanom drugostepenom presudom je delimično usvojena žalba tužilje-protivtužene, pa bi pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja mogao koristiti samo tuženi-protivtužilac.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić