Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2302/2020
16.07.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Vitić, advokat iz ..., protiv tuženog „Komercijalna banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 350/19 od 28.01.2020. godine, na sednici veća održanoj 16.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 350/19 od 28.01.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 350/19 od 28.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P 1201/18 od 03.04.2019. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 9. Ugovora o kreditu za adaptaciju stambenog objekta od 15.04.2018. godine. U stavu drugom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime sticanja bez pravnog osnova, isplati iznos od 21.289,07 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2008. godine do isplate. U stavu trećem izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 26.504,00 dinara.

Presudom Višeg suda Užicu Gž 350/19 od 28.01.2020. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se njegova revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citirane odredbe zakona, revizijski sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Pobijana presuda ne odstupa od pravnog stava o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda dana 22.05.2018. godine. Prema tom pravnom shvatanju, iznos troškova koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita, mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč i mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. Tuženi, na kome je bio teret dokazivanja, nije pružio dokaz da je prilikom zaključenja ugovora sa tužiocem postupio na napred opisani način. Sledi da pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse u ovoj vrsti spora. Osim navedenog, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navednih razloga i na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti i neosnovano obogaćenje. Tužba je podneta dana 29.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 21.289,07 dinara, odnosno 179,91 EUR prema srednjem kursu Narodne banke Srbije za 1,00 EUR na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da predmetni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti. U ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena, shodno članu 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Stoga, primenom člana 413. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.