U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je, kao vlasnik, jedini član i zakonski zastupnik „Terra Union“ D.o.o. Crvenka, ugovorio poslovnu saradnju sa Tehnooprema d.o.o. Bačka Topola, čiji je tužilac pravni sledbenik, koja se zasniva na uslužnom tovu pilića, te je od pravnog prethodnika tužioca preuzeo tovne piliće i stočnu hranu u vrednosti od 11.677.310,83 dinara, uz uslov da isporuči utovljene brojlere (u paritetu 1 kilogram utovljenih brojlera za 3,2 kg isporučene stočne hrane). Isporučeno je 15980 kilograma brojlera ukupne vrednosti od 1.627.208,24 dinara a preostala obaveza iznosi 10.060.102,59 dinara. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Subotici P 897/19 od 19.03.2021. godine, tuženi je oglašen krivim za izvršeno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, zbog toga što je u vremenskom periodu od 02.07.2010. godine, do 08.10.2010. godine, u svojstvu odgovornog lica – direktora „Terra Union“ D.o.o. Crvenka, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za preduzeće, grubo povredio ovlašćenje u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom na način što je od pravnog prethodnika tužioca preuzeo 332.238 kilograma stočne hrane, čime je pribavio korist svom preduzeću u iznosu od 10.060.102,59 dinara, na štetu tužioca. Tuženom je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 6 meseci i rokom provere od 2 godine, dok je oštećeni Perutnina Ptuj – Tropiko“d.o.o., sa svojim imovinsko-pravnim zahtevom upućen na parnicu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tuženog obavezali da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 10.060.102,59 dinara, sa pripadajućom kamatom, na osnovu odredbe člana 154. i 390. Zakona o obligacionim odnosima i člana 15. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 125/04) važećem u vreme izvršenja dela, kao svršene radnje. Zaključili su da je prigovor zastarelosti istaknut od strane tuženog neosnovan, na osnovu odredbe člana 490. Zakona o obligacionim odnosima, jer se u konkretnom slučaju radi o odgovornosti za štetu prouzrokovanu krivičnim delom, tako što u odnosu na tuženog postoji pravnosnažno osuđujuća krivična presuda, pri čemu je tužilac tužbu sudu podneo u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti krivične presude kojom je upućen na parnicu radi ostvarenja svog imovinsko-pravnog zahteva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 390. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari pa poverilac ponovo podigne tužbu u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom. Isto vredi i za pozivanja u zaštitu i za isticanje prebijanje potraživanja u sporu kao i slučaju kada je sud ili drugi organ uputio dužnika da svoje prijavljeno potraživanje ostvaruje u parničnom postupku (stav dva). Prekid zastarevanja propisan je odredbom člana 388. istog Zakona tako što se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja.

Odredbom člana 15. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 125/04), propisano je da članovi društva sa ograničenom odgovornošću mogu prema trećim licima lično odgovarati za obaveze društva ako zloupotrebe privredno društvo za nezakonite prevarne ciljeve ili ako se imovinom privrednog društva raspolažu kao sa sopstvenom imovinom, kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji.

U konkretnom slučaju, tužilac je, kao oštećeni, bio učesnik krivičnog postupka vođenog protiv tuženog u kom je tuženi oglašen krivim za izvršeno krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4. Krivičnog zakonika, pa je, u tom postupku, podneo predmetni imovinski zahtev u odnosu na koji je upućen na parnicu koju je pokrenuo u roku propisanom odredbom člana 390. stav 1. u vezi stava 2. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto se zastarevanje prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja, na osnovu odredbe člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, sledi da tužiočevo potraživanje nije zastarelo, pa tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredaba člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komenenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić