Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se određeno ne ukazuje na bitne povrede postupka koje mogu biti revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nadležni carinski organ je od pravnog prethodnika tužioca BB dana 04.01.2010. godine oduzeo privremeno, do završetka prekršajnog postupka, između ostalih i teretno vozilo mercedes FAP – specijalizovana cisterna, saobraćajnu dozvolu za to vozilo i pripadajuće ključeve. Presudom Prekršajnog suda u Pančevu Odeljenje suda u Kovinu od 05.10.2015. godine, koja je postala pravnosnažna 09.11.2015. godine, pravni prethodnik tužioca BB je, između ostalih, oslobođen krivice za prekršaj iz člana 332. stav 3. u vezi člana 334. stav 1. tačka 1. Carinskog zakona, zbog nedostatka dokaza, dok su istom presudom dva lica oglašena krivim za navedeni prekršaj. Presudom je naloženo vraćanje privremeno oduzetog teretnog vozila vlasniku Ortačkoj autoprevozničkoj radnji „AA i BB“, jer je utvrđeno da oni nisu znali niti su mogli znati da će to vozilo biti upotrebljeno za izvršenje prekršaja od strane osuđenih lica. Zastupniku tužioca AA vozilo je vraćeno 09.02.2016. godine, jer je dana 17.09.2012. godine Ortačka autoprevoznička radnja „AA i BB“ brisana iz registra privrednih subjekata i nastavila da obavlja delatnost kao privredno društvo „AA transport“ doo ... . Do vraćanja vlasniku, vozilo se nalazilo na čuvanju u sabirnom centru Carinarnice Beograd.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tužena naknadi materijalnu štetu nastalu zbog umanjenja vrednosti oduzetog vozila, kao i izgubljenu dobit zbog nemogućnosti njegove upotrebe.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene, pa nisu ispunjeni uslovi iz člana 172. Zakona o obligacionim odnosima da se tužena obaveže da tužiocu naknadi materijalnu štetu. Naime, carinski organ je bio ovlašćen, u smislu člana 205. tada važećeg Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“ 101/05...111/09), da pravnom prethodniku tužioca privremeno oduzme vozilo, o čemu je izdata odgovarajuća potvrda. To što je zbog postojanja sumnje da je učinjen prekršaj vozilo je bilo privremeno oduzeto, ne predstavlja štetnu radnju, jer nije bilo protivpravnog postupanja organa tužene u smislu člana 172. ZOO. Zadržavanje vozila tužioca bilo je privremeno do okončanja prekršajnog postupka koji se vodio protiv njegovog pravnog prethodnika u vezi sa postojanjem carinskog prekršaja, nakon čijeg pravnosnažnog okončanja je vozilo vraćeno zastupniku tužioca, a utvrđeno je takođe da se tužilac nakon pravnosnažnosti presude nije obraćao nadležnom organu zahtevom za preuzimanje vozila. S obzirom da je utvrđeno da je nadležni carinski organ oduzeo teretno vozilo i zadržao ga privremeno na osnovu potvrde o privremenom oduzimanju, postupajući u granicama zakonskih ovlašćenja za potrebe vođenja prekršajnog postupka, između ostalih i protiv vlasnika vozila, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršen prekršaj iz Carinskog zakona, tužena nije u obavezi da tužiocu naknadi nastalu štetu, a tužilac u ovoj parnici nije tvrdio da je do štete došlo zbog neadekvatnog čuvanja dok se vozilo nalazilo pod carinskim nadzorom do okončanja prekršajnog postupka.

Revizijom se ističe da se nezakonit i nepravilan rad državnog organa ogleda u tome što je tužena odbila da vrati predmetno vozilo tužiocu nakon prestanka razloga da se isto vozilo zadrži. Međutim, suprotno ovim revizijskim navodima, zastupniku tužioca je nakon pravnosnažnosti prekršajne presude vozilo vraćeno 09.02.2016. godine, a tužilac nije dokazao da je do eventualnog nastanka štete na vozilu došlo upravo u periodu od tri meseca od pravnosnažnosti presude do dana vraćanja vozila.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić