U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9399/15 od 22.12.2015. godine, utvrđeno je da je tuženi smetao tužilju AA iz ..., u državini prostora koji ona koristi kao terasu stana broj 1, u visokom prizmelju zgrade broj .., III ulaz u ... ulici u Beogradu, na način naveden u toj presudi. Dopunskim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9399/2015 od 20.05.2019. godine, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da sud donese dopunsko rešenje o troškovima postupka i obaveže tuženog da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 268.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Dopunskim rešenjem istog suda P 9399/15 od 24.02.2020. godine, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka – sastava žalbe od 12.02.2016. godine isplati iznos od 12.000,00 dinara. Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 9580/20 od 16.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9399/15 od 20.05.2019. godine. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9399/2015 od 24.02.2020. godine pa je obavezana tužilja da tuženom BB isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 24.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 6.000,00 dinara. Predlog za ponavljanje postupka, tužilja je, preko punomoćnika podnela 09.02.2024. godine iz razloga propisanih odredbom člana 426. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (propuštanje dostavljanja). Pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9399/2015 od 20.05.2024. godine, odbijen je, kao neosnovan, predlog VV od 07.05.2024. godine, za mešanje na strani tužilje u postupku po vanrednom pravnom leku.

Nižestepeni sudovi su predlog tužilje za ponavljanje postupka od 09.02.2024. godine, odbacili, jer je podnet neblagovremeno po proteku propisanim odredbom člana 428. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 9580/20 od 16.07.2020. godine, punomoćnik tužilje primio 21.09.2020. godine, pa je prošao rok od 60 dana u kom je tužilja imala mogućnost da, blagovremeno, podnese predlog za ponavljanje postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka nižestepenih sudova je pravilna.

Odredbom člana 426. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može, po predlogu stranke ponoviti, ako je stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja bilo onemogućeno da raspravlja pred sudom. Na osnovu odredbe člana 428. stav 1. tačka 1. istog zakona, predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od 60 dana i to u slučaju iz odredbe člana 426. stav 1. tačke 1. i 2. Zakona o parničnom postupku od dana kada je odluka dostavljena stranci.

Imajući u vidu da je rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 9580/20 od 16.07.2020. godine, punomoćniku tužilje dostavljeno 21.09.2020. godine, sledi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je predlog za ponavljanje postupka koji je ona podnela 09.02.2024. godine, neblagovremen u smislu odredbe člana 428. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.

Navodima revizije tužilje o tome da u konkretnom slučaju nije protekao objektivni rok od 10 godina od dana dostavljanja pravnosnažne odluke, propisan odredbom člana 428. stav 4. Zakona o parničnom postupku, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Objektivni rok propisan tom odredbom Zakona primenjuje se kada nema mogućnosti za odlučivanje primenom subjektivnog roka, što ovde nije slučaj imajući u vidu da je tužilji pravnosnažna odluka o troškovima postupka dostavljena 21.09.2020. godine, pa je, protekao subjektivni rok u kom je ona imala mogućnost da blagovremeno podnese predlog za ponavljanje postupka.

Na osnovu odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odredbom člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni sud rešenjem, ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 410.), nije učinio prvostepeni sud, na osnovu odredbe člana 413. istog zakona.

Revizija trećeg lica VV je nedozvoljena jer on nije ovlašćen za podnošenje revizije pošto nije stranka u postupku, u smislu odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, niti je stekao svojstvo umešača u ovoj parnici, imajući u vidu da je njegov predlog za mešanje na strani tužilje odbijen pravnosnažnim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9399/2015 od 20.05.2024. godine, pa on nije u mogućnosti, u smislu odredbe člana 216. stav 2. i 219. stav 2. Zakona o parničnom postupku, da podnese reviziju u ovom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 1. i stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavom drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković