.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2310/2016
20.04.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., selo ..., čiji je punomoćnik Sonja Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/15 od 28.09.2016. godine, u sednici održanoj 20.04.2017. godine doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca (naslovljena kao žalba), izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/15 od 28.09.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 7398/15 od 28.09.2016. godine, odbijen je predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 59754/10 od 29.09.2010. godine.
Protiv navedenog rešenja tužilac je, postupajući u skladu sa datom pravnom poukom, blagovremeno preko punomoćnika izjavio žalbu, koju je Vrhovni kasacioni sud smatrao revizijom, jer je to pravni lek o kome ovaj sud odlučuje u okviru zakonom propisane nadležnosti.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 399. u vezi čl. 412. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09) koji se primenjuju na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se u reviziji ne ukazuje.
Prema stanju u spisima, tužilac je 11.03.2015. godine podneo predlog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 59754/10 od 29.09.2010. godine. U toj parnici tražio je da se obaveže tuženi da mu, kao učesniku u ratu za vreme bombardovanja NATO avijacije u periodu od 24.03.1999. godine do 12.06.1999. godine, na ime naknade štete isplati iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha i iznos od 400.000,00 dinara, na ime umanjenja opšte životne aktivnosti, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja 29.09.2010. godine pa do isplate. Tužbeni zahtev mu je primenom čl.376. i 377. Zakona o obligacionim odnosima odbijen zbog zastarelosti. Tužilac je podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 426. stav 1. tačka 12. ZPP navodeći da je Ustavni sud doneo odluku Už 7568/12 od 09.03.2015. godine kojom je usvojena njegova ustavna žalba i utvrđeno da mu je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 16029/10 od 06.06.2012. godine povređeno pravo na pravnu sigurnost, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena.
Prema članu 422. stav 1. tačka 11. ZPP postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može se po predlogu stranke ponoviti ako je Ustavni sud, u postupku po ustavnoj žalbi, utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčeno Ustavom u parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak nižestepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u smislu člana 422. stav 1. tačka 11. ranijeg Zakona o parničnom postupku (tužilac se pogrešno pozvao na odredbu člana 426. stav 1. tačka 12. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14)). Pravilan je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da je Ustavni sud prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi utvrdio povredu prava ovde tužioca jer je Apelacioni sud u Beogradu, kao sud poslednje distance, u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite presude u odnosu na osporenu presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6029/10 od 06.06.2012. godine, te da je sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije tužiocu povređeno pravo na pravnu sigurnost kao elementa prava na pravično suđenje, utvrđujući i da je donošenje ove odluke Ustavnog suda adekvatna pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe. Iako nije u njegovoj nadležnosti da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova, niti da procenjuje koji bi pravni ishod trebalo da imaju navedene parnice, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi, ovde tužioca, nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je njegov tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, pogrešnom ili arbitrarnom primenom zakona.
S obzirom na napred utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. i člana 412. stav 4. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
