Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Predmet tražene pravne zaštite je ispunjenje ugovorne obaveze po osnovu ugovora o zakupu zaključenog između parničnih stranaka obavezivanjem tuženog da isplati potraživanje naknade za utrošenu električnu energiju u poslovnom prostoru koji je predmet zakupa. Pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, a navodima revizije tuženog ne ukazuje se na razloge zbog kojih je revizija izuzetno dozvoljena, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog zbog kog ta revizija može da se izjavi.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona parničnom postupku propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi ispunjenja ugovora tužilac je podneo 22.08.2008. godine, a vrednost predmeta spora, po preinačenoj tužbi tužioca u podnesku od 12.06.2012. godine je 193.206,36 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Preinačenje presude nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da je posebnom odredbom zakona isključeno pravo na izjavljivanje reviziji (član 479. stav 6. ZPP), pa specijalno pravilo isključuje primenu opšteg pravila.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković