Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje M.N.-S. iz B., Ulica … . broj …, čiji je punomoćnik G.V., advokat iz B., Ulica … broj …, protiv tuženih C.z.e.s. C.M. DOO iz B., Ulica … broj …, kao pravnog sledbenika P.z.k.i.i. M. i Z.N. iz B., Ulica … broj …, čiji je zajednički punomoćnik D.B., advokat iz B., Ulica ... broj …, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1715/15 od 06.05.2015. godine, u sednici održanoj 28.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1715/15 od 06.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26175/11 od 11.06.2014. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 07.05.2013. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B. da tužilji naknadi štetu u vidu izmakle koristi u visini mesečne zakupnine za period od 01.10.1998. godine do 01.05.1999. godine od ukupno 14.000 USD sa domicilnom kamatom zemlje valute počev od 01.10.1998. godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti prema najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke u mestu plaćanja na dan isplate otkupljuju efektivnu stranu valutu, dok je isti zahtev prema tuženom Z.N. odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B. da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati 764.148,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2013. godine, dok je isti zahtev prema tuženom Z.N. odbijen kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B. da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati 5.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.1999. godine do isplate, dok je isti zahtev prema tuženom Z.N. odbijen kao neosnovan. Stavom petim izreke, određena je privremena mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja i zabranjuje se bankama kod kojih tuženi ima račune da isplati navedene novčane iznose, sve bliže označeno u izreci, a koja ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parnice. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B. da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 920.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.06.2014. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja da tuženom Z.N. naknadi troškove parničnog postupka od 657.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1715/15 od 06.05.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog C.z.e.s. C.M. DOO iz B. i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B. da tužilji isplati 6.000 USD sa domicilnom kamatom od 01.01.1999. godine pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti, u delu stava trećeg izreke kojim je obavezan tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B da tužilji isplati 764,148,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.06.2014. godine pa do isplate, u stavu petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu 8.000 USD sa domicilnom kamatom od 01.10.1998. godine do isplate i za isplatu domicilne kamate na 6.000 USD od 01.10.1998. godine do 31.12.1998. godine, kao i u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na 764.148,46 dinara počev od 01.02.2013. godine do 10.06.2014. godine. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi C.z.e.s. C.M. DOO iz B da joj na ime naknade materijalne štete isplati 5.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamtom počev od 01.01.1999. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog C.z.e.s. C.M. DOO iz B. za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s`tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Rešenjem R3 207/15 od 28.10.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv drugostepene presude, u smislu odredbe člana 395. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, ... 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 22.11.1999. godine, radi naknade materijalne štete, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 643.892,00 dinara. Podneskom od 07.05.2013. godine, tužilja je preinačila tužbu i tražila isplatu od 14.000 USD na ime naknade štete zbog izmakle koristi, 764.148,46 dinara na ime naknade štete zbog oštećenja stvari i 5.000,00 dinara na ime naknade štete.

Pravnosnažna drugostepena odluka koja se pobija revizijom doneta je 06.05.2015. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), stupio je na snagu 31.05.2014. godine, odnosno pre pravnosnažnog okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Imajući u vidu da je tužba podneta 22.11.1999. godine i da vrednost predmeta spora pobijanog dela je 8.000 USD i 5.000,00 dinara, što na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost od 6.159,03 evra, to je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.