Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su dana 28.02.2011. godine zaključile ugovor o zakupu lokala, na period od godinu dana, počev od 01.03.2011. godine i ugovorile mesečnu zakupninu u iznosu od 500 evra. Tužilac- protivtuženi je kao zakupac, tuženom-protivtužiocu kao zakupodavcu, unapred isplatio jednogodišnju zakupninu u ukupnom iznosu od 6.000 evra, za period od 01.03.2011. godine do kraja februara 2012. godine, pri čemu je u ugovoru o zakupu naznačen niži iznos mesečne zakupnine od 20.000,00 dinara, držeći da se tako ostvaruje pogodnost u slučaju plaćanja poreza. Stvarni dogovor je bio da zakupac može da raskine ugovor posle šest meseci trajanja zakupa i da mu se u tom slučaju vraća deo unapred isplaćene zakupnine, a u sklopu tog sporazuma overena je izjava tuženog da će vratiti tužiocu 3.600 eura kao da je u pitanju zajam. Tužilac je u oktobru mesecu 2011. godine obavestio tuženog o svojoj nameri da raskine ugovor, radnju je odjavio 10.10.2011. godine i prestao da se bavi prodajom rifuzne robe u lokalu. Ugovor o raskidu ugovora o zakupu je potpisan 15.10.2011. godine u lokalu, kojom prilikom je tužilac predao jedini ključ od vrata lokala tuženom, a njegovom zahtevu za povraćaj novca tuženi nije udovoljio. Nakon toga, tužilac je na vrata lokala postavio katanac, pri čemu ključ od katanca nije dao tuženom. U posed lokala tuženi je došao početkom aprila 2012. godine, tako što je brusilicom presekao katanac na vratima lokala, uz pomoć svedoka VV. Lokal je drugom licu izdao u zakup posle četiri meseca od ulaska u posed. Za radove koje tvrdi da je izveo tuženi- protivtužilac račune nije priložio, nastanak i visinu štete nije dokazao, izvan one što je tužilac priznao. Naime, nije sporno da je staklo od vrata lokala naprslo još dok je tužilac obavljao delatnost i on priznaje nastalu štetu na vratima u iznosu od 50 eura. Tužilac je nakon opomene koju je primio od javnog preduzeća, isplatio troškove grejanja za period do početka aprila meseca 2012. godine.

Prvostepeni sud je smatrao da je delimično osnovan tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu vrati deo naplaćene zakupnine i troškova za plaćeno grejanje za određeni period nakon raskida ugovora o zakupu, a da je protivtužbeni zahtev u celosti neosnovan.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave, preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog i delimično usvojio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca. Pri tom, relevantnim su uzete utvrđene činjenice nakon neposredno izvedenog dokaza saslušanjem stranaka, a to su činjenice da je tužilac-protivtuženi držao lokal u posedu 13 meseci, stavljanjem katanca zadržao posed, tako da je period njegovog držanja lokala u posedu trajao od 01.03.2011. godine do 31.03.2012. godine, a da je tuženom-protivtužiocu platio jednogodišnju zakupninu, zaključno sa februarom 2012. godine. Po nalaženju drugostepenog suda, tužilac-protuvtuženi neosnovano traži vraćanje iznosa od 90.000,00 dinara na ime zakupnine za četiri i po meseca i izdatak koji je snosio za isporučenu toplotnu energiju. Ovo stoga što je tužilac, iako je raskinuo ugovor o zakupu dana 15.10.2011. godine, nastavio da drži lokal u posedu sve do aprila 2012. godine, umesto da ga preda u nesmetan posed tuženom. To znači da je isplaćenim iznosom od 6.000 evra tužilac-protivtuženi isplatio jednogodišnji zakup lokala u smislu člana 567. i člana 583. ZOO. Međutim, držeći lokal i tokom marta meseca 2012. godine, tuženom-protivtužiocu je pričinjena šteta u visini nenaplaćene zakupnine za mart mesec 2012. godine, koju je tužilac-protivtuženi dužan da naknadi u smislu odredbe člana 154. ZOO, sa pripadajućom kamatom od dana podnošenja protivtužbe, shodno odredbi člana 277. i 324. ZOO. Takođe, tužilac- protivtuženi je obavezan da tuženom-protivtužiocu naknadi i iznos od 50 evra na ime naknade štete za napuklo staklo na vratima lokala. Tuženi-protivtužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu po drugim osnovama iako je to protivtužbom tražio, jer za navodna oštećenja nije dostavio dokaze o otklanjanju oštećenja i visini štete, u smislu obaveze propisane članom 228. ZPP. Takođe, nije dokazao ni osnovanost potraživanja za troškove utrošene električne energije za period novembar 2011. do marta 2012. godine i utrošene vode za ceo period trajanja zakupa, jer nije dostavio račune da je imao i kolike konkretno troškove.

U pravnim razlozima, sud se pozvao na odredbu člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, zatim odredbu člana 277. istog Zakona kojom je propisano da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj zakonom, te odredbe člana 324. ZOO kojima je u stavu 1. propisano da dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje, a stavom 2. propisano da ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze.

Revizijom se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje. U postupanju po ovlašćenjima koja ima, drugostepeni sud se kod presuđenja rukovodio činjenicama utvrđenim na osnovu izvedenih dokaza i rezultata raspravljanja, kako nalažu odredbe člana 8. i pravila o teretu dokazivanja propisana u članu 230. ZPP. U osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava, revizija se poziva na odredbe članova 99. i 100. Zakona o obligacionim odnosima, čijoj primeni nema mesta, u situaciji kada je sadržina pravnog odnosa svestrano ispitana i utvrđena, te potrebe nema ni za tumačenjem ugovora, kao ni dejstva overene izjave o dugu date vezano za ugovor o zajmu, jer je utvrđeno da je to jedini pravni posao sklopljen između stranaka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužioca-protivtuženog nije osnovana u pobijanju presude drugostepenog suda.

Prema ishodu spora, pravilno je odlučeno o troškovima postupka, saglasno odredbama članova 153, 154. i 163. ZPP i u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama za troškove za rad advokata i Taksenom tarifom.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić